Jutarnja kafa za većinu ljudi nije samo piće, nego znak da dan može da počne. Kofein se pritom godinama smatra glavnim krivcem i za dobro i za loše efekte. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications u aprilu 2023. pokazuje da je ta slika znatno složenija.
- Kafa sa kofeinom: smanjena anksioznost, bolja budnost i pažnja, manji rizik od inflamacije
- Kafa bez kofeina: bolje učenje i pamćenje
- Obe vrste: pozitivne promene bakterijske zajednice u crevima
Studiju je vodio APC Microbiome Ireland sa Univerzitetskog koledža u Korku, uz podršku Instituta za naučne informacije o kafi (ISIC), a nalazi se odnose na dvosmernu komunikaciju između digestivnog trakta i mozga.
Koristi od kafe možda imaju više veze sa mikrobima nego sa kofeinom.
, Profesor Džon Krajan, APC Microbiome Ireland, Univerzitetski koledž u Korku
Rezultati pokazuju da i kafa sa kofeinom i kafa bez njega pozitivno menjaju bakterijsku zajednicu u crevima, a te promene se potom odražavaju na merljive promene u funkciji mozga. Biljni sastojci kafe, pre svega polifenoli, deluju kao prebiotici: hrane korisne crevne bakterije i stvaraju okruženje koje utiče na hemijske signale povezane sa raspoloženjem i odgovorom na stres.
Kod ljudi koji piju kafu zabeležen je povećan udeo bakterija kao što su Eggertella sp. i Cryptobacterium curtum, koje mogu doprineti lučenju želudačne i crevne kiseline i sintezi žučnih kiselina, a time i uklanjanju nezdravih crevnih bakterija. Primećen je i porast bakterija iz grupe Firmicutes, koje se kod žena povezuju sa pozitivnim emocijama.
Najneočekivaniji nalaz tiče se kafe bez kofeina. Upravo je ona bila specifično povezana sa boljim učenjem i pamćenjem, što ruši uobičajenu pretpostavku da su kognitivne koristi kafe isključivo stvar kofeina. Kafa sa kofeinom, s druge strane, bila je povezana sa smanjenom anksioznošću, boljom budnošću i pažnjom, kao i sa smanjenim rizikom od inflamacije.
Različite koristi ukazuju na to da različiti bioaktivni sastojci kafe daju različite kognitivne i emocionalne efekte.
Istraživači su uključili i dve nedelje apstinencije kod ljudi koji kafu piju svakodnevno. Tokom tog perioda zabeležene su značajne promene u profilu metabolita crevne mikrobiote, u imunoj funkciji i u nivou anksioznosti. To govori da je uticaj kafe na crevno okruženje dinamičan i reverzibilan, odnosno da mikrobiom zavisi od doslednih prehrambenih navika.
Profesor Džon Krajan, glavni istraživač u APC Microbiome Ireland i jedan od autora studije, objasnio je da mikrobiom razgrađuje polifenole iz kafe i tako direktno utiče na komunikaciju između creva i mozga. Podsetio je i na epidemiološka istraživanja koja umerenu konzumaciju kafe povezuju sa zdravijim starenjem i manjim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Parkinsonove bolesti, uz ocenu da ova studija nudi moguće biološke mehanizme za te dugoročne koristi.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da zaključke ne treba preterano širiti. Dijetetičarka Džejmi Leskovic i gastroenterolog Omar Khokar iz OSF HealthCare ističu da se odgovor na kafu razlikuje od osobe do osobe, zbog razlika u crevnom mikrobiomu, genetici, toleranciji i ukupnoj ishrani.
Zato univerzalna preporuka verovatno nije najbolje rešenje. Doktor Khokar dodaje i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdila prava uzročno-posledična veza, a ne samo korelacija. Iako studija identifikuje konkretne bakterijske promene, tačni putevi kojima Eggertella sp., Cryptobacterium curtum i Firmicutes doprinose raspoloženju i kogniciji tek treba da budu razjašnjeni.
Ovo istraživanje menja percepciju kafe kao samo izvora kofeina i pozicionira je kao složen prehrambeni faktor sa značajnim prebiotičkim potencijalom. Studija iz 2021. pokazala je da kafa ima najjači uticaj na crevnu mikrobiotu u poređenju sa preko 150 drugih namirnica i pića, što potvrđuje njen poseban uticaj.
Buduća istraživanja treba da se pozabave personalizovanom ishranom zasnovanom na profilu mikrobioma i dugoročnim posledicama promena koje kafa izaziva u mikrobioti. Ako kafu pijete svakodnevno, danas možete da probate jednu šolju bez kofeina u delu dana kada vam treba mirnija koncentracija, i da obratite pažnju na to kako se osećate.
Ne postoji univerzalno pravilo, ali postoje male navike koje se lako isprobaju. Ako uz kafu imate probleme sa varenjem ili osećaj anksioznosti, razgovor sa lekarom je prvi korak.
