Prva dva do tri dana bez hrane telo provede prebacujući se sa glukoze na masti. Ko izdrži taj prag, često pomisli da je najteži deo za sobom. Istraživanje objavljeno 2024. u časopisu Nature Metabolism pokazuje da tek tada počinje ono što naučnici smatraju najzanimljivijim: najveće molekularne promene, one koje se povezuju sa mogućim zdravstvenim koristima, postaju vidljive posle otprilike 72 sata bez hrane.
- Glavobolja
- Nesanica
- Umor
- Vrtoglavica
- Suva usta
- Dehidratacija, poremećaj elektrolita i sindrom ponovnog hranjenja spadaju u ozbiljnije rizike
Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Queen Mary u Londonu (Queen Mary University of London) i Norveške škole sportskih nauka (Norwegian School of Sports Sciences). Učestvovalo je 12 zdravih dobrovoljaca, a naučnici su svakodnevno pratili oko 3.000 proteina u uzorcima krvi.
Rezultat je bio iznenađujuće širok: trećina tih proteina značajno se promenila tokom posta. To nije bila samo promena u načinu na koji telo dolazi do energije. Pomerile su se i putanje koje se tiču metabolizma, upale, imunog odgovora, pa i strukturalne podrške nervnim ćelijama u mozgu.
Drugim rečima, telo se ne preuređuje samo u stomaku, nego i u glavi.
Prosečan gubitak telesne mase tokom sedam dana iznosio je 5,7 kg. Deo tog gubitka činila je masna masa, a deo mršava masa. Tu nastaje važna razlika: većina izgubljene mršave mase, verovatno voda i glikogen, vratila se nakon ponovnog hranjenja, dok je smanjenje masne mase uglavnom ostalo.
To se naziva efektom rekompozicije tela. Metabolizam se pritom brzo prilagodio: posle posta masti su davale oko 73 odsto energije u mirovanju, dok je pre posta taj udeo bio 37 odsto. Uz to se govori i o poboljšanju kardiometaboličkih pokazatelja, uključujući niži sistolni i dijastolni pritisak i bolju osetljivost na insulin.
Post dira i ćelijsko zdravlje. Pokreće autofagiju, proces u kojem ćelije uklanjaju oštećene delove, a vrhunac te aktivnosti često se vidi posle 72 sata. Takvo ćelijsko čišćenje navodno podržava snažniji odbrambeni sistem.
Duži ciklusi posta mogu i da podstaknu obnovu imunog sistema, tako što matične ćelije prebacuju u stanje samoobnavljanja. Slika oko upale, međutim, nije jasna. Dok neke studije govore o protivupalnim efektima, jedna studija iz 2025. beleži povećanje proinflamatornih proteina u krvi tokom dugog posta samo na vodi, što izaziva zabrinutost kod ljudi sa postojećim srčanim i vaskularnim problemima.
I druga istraživanja primetila su veću upalu i izmenjene puteve zgrušavanja krvi tokom dugih postova.
Često se zanemaruje cena koju telo plaća tokom posta. Maksimalna snaga nogu je ostala sačuvana, ali je izdržljivost, merena najvećim unosom kiseonika i najvećom snagom, opala za 13 do 16 odsto tokom sedmodnevnog posta. Česte nuspojave su glavobolja, nesanica, umor, vrtoglavica i suva usta.
Ozbiljniji rizici uključuju dehidrataciju, poremećaj elektrolita i sindrom ponovnog hranjenja, koji može biti smrtonosan. Zato duži postovi zahtevaju strogi medicinski nadzor.
Postoji i pitanje trajnosti: pregledni rad je pokazao da se metabolička poboljšanja iz posta često ne zadrže tri do četiri meseca nakon posta, čak i kada je gubitak telesne mase ostao. Niti su koristi iste za sve. Neka istraživanja ukazuju da osobe sa gojaznošću mogu imati slabiji pozitivan efekat na metabolizam i imunitet od ljudi sa manje masne mase.
Za one koji ne mogu da poste bezbedno, ispituju se takozvane dijete koje oponašaju post (FMD), kao način da se deo korisnih efekata postigne bez potpunog odricanja od hrane.
Ako vas ova tema zanima, prvi korak nije da odmah prestanete da jedete. Duži postovi zahtevaju strogi medicinski nadzor, pa je razgovor sa lekarom mesto od kojeg se počinje. Nauka tek treba da odgovori na ključna pitanja: kakvi su dugoročni efekti ponavljanih postova, kako se promene proteina prevode u manji rizik od bolesti, koji je protokol najbolji za koju svrhu i kako da se korisni signali posta uhvate bez njegovog napora i rizika.
Do tada, ono što znamo dovoljno je da se duži post ne upušta na svoju ruku.
