Novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) otkriva alarmantnu globalnu zdravstvenu prazninu: jedna od dve osobe kojoj je potrebna operacija katarakte nema pristup ovom životno-menjajućem zahvatu koji bi mogao da vrati vid. Ova brojka dramatično raste na tri od četiri osobe u Africkom regionu, što ukazuje na duboke nejednakosti u dostupnosti zdravstvene zaštite.
Katarakta je i dalje vodeći uzrok slepila širom sveta, pogađajući preko 94 miliona ljudi globalno. Iako se operacija katarakte smatra jednom od najefikasnijih i najisplativijih medicinskih intervencija za sprečavanje izbežnog slepila, skoro polovina onih kojima je potrebna ne može da je dobije.
Operacija katarakte je izuzetno efikasan način za vraćanje vida i poboljšanje kvaliteta života.
— Devora Kestel, Svetska zdravstvena organizacija
Broj slučajeva katarakte značajno je porastao u poslednjih trideset godina. Ovaj porast uglavnom se pripisuje starenju populacija, ali i drugim faktorima rizika kao što su prekomerno izlaganje ultraljubičastom zračenju, traume, upotreba duvana i medicinska stanja poput dijabetesa.
Nelečena, katarakta dovodi do progresivnog pogoršanja vida, a na kraju i do potpunog slepila, što ozbiljno utiče na svakodnevne aktivnosti i povećava rizik od nesreća i socijalne izolacije.
Uprkos visokoj efikasnosti operacije, koji je jednostavan zahvat koji traje oko 15 minuta, trenutni napredak u proširenju pristupa značajno zaostaje. Svetska zdravstvena skupština postavila je 2021. godine cilj da se efikasna hirurška pokrivenost kataraktom poveća za 30 procentnih poena do 2030. godine.
Međutim, trenutne projekcije pokazuju da će globalna pokrivenost operacijom katarakte porasti za samo oko 8,4% ove decenije, što značajno zaostaje za ciljem.
"Operacija katarakte je izuzetno efikasan način za vraćanje vida i poboljšanje kvaliteta života," istaknula je Devora Kestel, vršilac dužnosti direktora Odeljenja SZO za nezarazne bolesti i mentalno zdravlje. Ona je naglasila kako zahvat vraća nezavisnost, dostojanstvo i prilike pojedincima.
Brojne prepreke otežavaju pristup ovom vitalnom zahvatu, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. To uključuje kritičnu nestašicu i nejednaku raspodelu obučenih stručnjaka za zdravlje očiju, visoke troškove koji se plaćaju iz sopstvenog džepa i duge liste čekanja.
Nedostatak svesti o katarakti i njenoj izlečivosti, kao i kulturološki faktori poput straha od komplikacija ili verovanja da je katarakta "Božja volja", takođe doprinose problemu. Posebno zabrinjava rodna nejednakost – žene konzistentno imaju manji pristup ovoj vrsti zdravstvene zaštite u svim regionima.
Istorijat lečenja katarakte seže do antičkih tehnika "guranja" leće oko 600. godine pre nove ere. Savremena fakoemulsifikacija uvedena je 1967. godine, a implantacija intraokularnih sočiva (IOL) je pionirski razvijena 1949. godine. Nedavni napredak uključuje laserski asistirane procedure za poboljšanu preciznost, inovativna sočiva koja nude bolji vid na različitim udaljenostima i integraciju veštačke inteligencije u planiranje operacija.
Organizacije poput International Eye Foundation (IEF), Operation Eyesight Universal, Sightsavers i Cure Blindness Project (ranije Himalayan Cataract Project) aktivno rade na rešavanju globalnog tereta katarakte, obezbeđujući operacije i obuku. Na primer, CBM je omogućila preko 15 miliona operacija katarakte širom sveta, od čega je više od 252.000 izvedeno samo u 2023. godini.
Uporna praznina u pristupu operaciji katarakte ostaje značajan globalni zdravstveni izazov, koji milioni ljudi ostavlja da pate od preventabilnog slepila. I pored napretka u hirurškim tehnikama i posvećenih napora brojnih organizacija, trenutne projekcije ukazuju na značajan manjak u ispunjavanju ciljeva za 2030. godinu.
Rešavanje ovog problema zahteva ubrzana ulaganja, integrisane zdravstvene strategije i ciljane intervencije za prevazilaženje višestrukih prepreka u zdravstvenoj zaštiti.
