Nova studija Univerziteta Kalifornija u San Dijegu (UC San Diego) otkrila je da samo jedna nedelja intenzivne meditacije i vežbi uma i tela može izazvati brze i merljive promene u mozgu i organizmu. Istraživanje, objavljeno u časopisu Communications Biology početkom 2026. godine, pokazuje da ove prakse povećavaju efikasnost mozga, jačaju imunološke signale, podižu nivo prirodnih hemikalija za ublažavanje bolova i podstiču neuroplastičnost, uključujući rast neurona i jačanje neuralnih veza.
Zanimljivo, postignuti efekti su podsećali na stanja mozga izazvana psihedelicima, ali bez ikakve farmakološke intervencije.
Studija je obuhvatila 7-dnevni rezidencijalni povlačenje, koje je vodio edukator iz neurologije i pisac Džo Dispenca (Joe Dispenza), a učestvovalo je između 20 i 35 zdravih odraslih osoba. Korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) i analize krvi pre i nakon povlačenja, naučnici su zabeležili niz bioloških promena.
Aktivnost u podrazumevanom modu mreže mozga, regionu povezanom sa preteranim razmišljanjem o sebi i unutrašnjim mentalnim brbljanjem, je smanjena, što ukazuje na efikasnije i fokusiranije stanje mozga.
Posebno značajan nalaz je poboljšana neuroplastičnost. Kada su laboratorijski uzgajani neuroni bili izloženi plazmi učesnika nakon povlačenja, ove ćelije mozga su razvile duže produžetke i formirale dodatne veze. Ovo ukazuje na povećan kapacitet za neuralni rast i restrukturiranje.
Učesnici su takođe izveštavali o intenzivnim mističnim iskustvima, koja su bila u korelaciji sa izraženijim biološkim promenama i većom koordinacijom između različitih regiona mozga.
Međutim, naučna zajednica razmatra koliko su brze ove promene. Velika studija objavljena u Science Advances u maju 2022. (ažurirana juna 2025.), koja je uključila preko 200 zdravih učesnika, nije pronašla dokaze o strukturnim promenama mozga nakon osmonedeljnog kursa redukcije stresa zasnovanog na mindfulness-u (MBSR).
Ričard Dejvidson (Richard Davidson), neurolog uključen u tu studiju, naveo je da su tvrdnje o značajnim promenama u volumenu prefrontalnog korteksa posle osam nedelja meditacije netačne, iako je priznao da korisne funkcionalne i bihejvioralne promene mogu nastati brže.
Ova prividna razlika može proisteći iz faktora kao što su tip, intenzitet i trajanje same meditacione intervencije, kao i specifičnih bioloških markera koji se mere. Studija UC San Dijega fokusirala se na intenzivno, višeslojno povlačenje koje kombinuje različite prakse uma i tela izvan standardnog MBSR-a i merilo je širi spektar promena.
Ovi nalazi nude uverljiv biološki okvir za razumevanje kako intenzivne, nefarmakološke intervencije mogu brzo uticati na centralni nervni sistem i opšte fiziološke procese. Istraživači veruju da bi ove prakse mogle poboljšati mentalno zdravlje, emocionalnu regulaciju, otpornost na stres i potencijalno poslužiti kao komplementarni pristup u kontroli hroničnog bola.
Iako trajanje ovih bioloških promena tek treba da se utvrdi, studija čvrsto utvrđuje da mozak može kroz intenzivnu meditaciju postići dubok mir i povezanost. Planirana su buduća istraživanja za dalje ispitivanje ovih terapijskih primena.
