Praćenje unosa hrane postaje sve brže zahvaljujući tehnologiji. Prema najnovijim podacima, prosečna tačnost identifikacije namirnica u aplikacijama koje koriste veštačku inteligenciju porasla je sa 53,1 odsto u prvom kvartalu 2024. na 84,3 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, skok od čitavih 31 procentni poen.
Ovaj napredak čini brojanje makronutrijenata pristupačnijim nego ikada, ali stručnjaci istovremeno upozoravaju da intenzivna usredsređenost na brojke može podstaći opsesivne misli o hrani i ugroziti mentalno zdravlje, posebno kod osetljivih osoba.
Makronutrijenti, ili skraćeno „makrosi”, tri su glavna gradivna elementa ishrane: proteini, ugljeni hidrati i masti. Proteini su neophodni za izgradnju i obnovu tkiva, proizvodnju enzima i hormona, a daju četiri kalorije po gramu. Ugljeni hidrati predstavljaju osnovni izvor energije za mozak i mišiće i takođe donose četiri kalorije po gramu.
Masti su ključne za hormonsku ravnotežu, apsorpciju vitamina i strukturu ćelija, ali imaju više nego dvostruko veću kalorijsku gustinu, devet kalorija po gramu, zbog čega je njihovo doziranje posebno važno kod regulacije telesne mase. Upravo ta razlika u kalorijskoj vrednosti objašnjava zašto se brojanje makroa pokazalo kao delotvoran alat za svestan odabir porcija.
Kako bi početnik mogao da prati makroe, potrebno je proći kroz nekoliko dobro utemeljenih koraka. Prvi je izračunavanje bazalnog metabolizma (BMR), odnosno broja kalorija koje telo troši u mirovanju, najčešće pomoću jednačine Mifflin-St Jeor. Zatim se BMR pomnoži faktorom aktivnosti da bi se dobila ukupna dnevna potrošnja energije (TDEE).
