Sedamdesetodnevna studija vođenja dnevnika, objavljena u avgustu 2026. u časopisu Applied Psychology: Health and Well-Being, suštinski menja naše razumevanje toga kako svakodnevne navike, fizička aktivnost, san, ishrana i društveni angažman, utiču na raspoloženje. Istraživanje pod nazivom „Ispitivanje grupisanja faktora načina života i afekta u svakodnevnom životu: Idiografski pristup” (Examining the clustering of lifestyle factors and affect in daily life: An idiographic approach) pokazuje da, iako postoje opšti obrasci, konkretna međusobna povezanost ovih faktora i emocionalnog blagostanja izrazito varira od osobe do osobe, dovodeći u pitanje efikasnost univerzalnih zdravstvenih preporuka.
Istraživači su koristili napredno mrežno modeliranje kako bi mapirali ove veze specifične za pojedinca, na uzorku od 79 odraslih osoba iz SAD, starosti od 18 do 80 godina. Ključni pomak u odnosu na ranije studije leži u razlikovanju opštih tendencija („među osobama”) od svakodnevnih, dinamičkih veza („unutar osobe”).
- Fizička aktivnost
- Trajanje i kvalitet sna
- Unos voća i povrća
- Unos alkohola
- Društveni angažman
- Boravak u prirodi
- Vreme za hobije
- Opuštanje
- Gledanje televizije
Na primer, ljudi koji su generalno fizički aktivniji takođe provode više vremena u prirodi i jedu više voća i povrća. Međutim, na dnevnom nivou, pozitivno raspoloženje bilo je povezano sa povećanim unosom voća i povrća, dužim snom, društvenim angažmanom, opuštanjem, boravkom u prirodi i hobijima.
Nasuprot tome, negativno raspoloženje pratili su lošiji kvalitet sna i manje vremena posvećenog hobijima ili gledanju televizije. Zanimljivo je da je unos alkohola istog dana takođe pokazao delimičnu povezanost sa pozitivnim afektom i bio je povezan sa društvenim angažmanom.
Ovo otkriće ukazuje na potrebu za personalizovanim pristupom u zdravstvu. Naglašava da su univerzalni saveti o zdravlju nedovoljni i da je personalizacija ključna. Za jednu osobu, fizička aktivnost može biti centralni pokretač dobrog raspoloženja, dok je za drugu važnija njena povezanost sa boravkom u prirodi.
Autori studije ističu da je prepoznavanje ovih individualnih razlika osnovni korak ka razvoju i proceni personalizovanih intervencija za emocionalno zdravlje. Ovaj pristup se uklapa u širi trend u zdravstvu, gde podaci i mašinsko učenje omogućavaju kreiranje individualnih planova za poboljšanje raspoloženja, poput pilot studije iz maja 2026. koja je koristila iMAPs (individualizovane planove za povećanje raspoloženja) za depresiju.
Iako revolucionarna, studija ima i ograničenja. Sprovedena je na prigodnom, nekliničkom uzorku od 79 odraslih osoba, od kojih su 53% činili muškarci, a 72% belci. Korišćene su kratke mere samoprocene, što znači da su nalazi asocijativni, a ne uzročni, i da se ne mogu bezrezervno generalizovati na širu populaciju.
Ipak, istraživanje pruža snažnu empirijsku osnovu za budući rad. Autori pozivaju na dalja istraživanja koja bi ispitala izvodljivost intenzivnih intervencija zasnovanih na merenju, a koje bi mogle da koriste nosive tehnologije i digitalne zdravstvene platforme za pružanje povratnih informacija u realnom vremenu.
Takve personalizovane strategije osnažile bi pojedince da se fokusiraju na one aspekte načina života koji će imati najveći uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Umesto generičkih preporuka, otvara se put ka istinski individualizovanim stazama ka blagostanju, gde svako može da otkrije sopstvenu, jedinstvenu formulu za bolje raspoloženje.
