Nova analiza, objavljena 7. maja 2026. godine na portalu Eat This Not That, ukazuje da ciljane vežbe koje se izvode na stolici mogu brže da povrate snagu kukova kod osoba starijih od 60 godina nego tradicionalna joga. Ipak, stručnjaci ističu da oslanjanje isključivo na sedeće pokrete nosi rizik i da je za istinsku funkcionalnu snagu neophodan balansiran pristup koji uključuje vežbe sa opterećenjem.
"Neke uobičajene vežbe na stolici mogu biti 'zamka' ako angažuju samo pregibače kukova u ograničenom, nefunkcionalnom opsegu pokreta."
— Dr Justin Stiver, fizioterapeut
Jaki kukovi su od presudnog značaja za starije odrasle – direktno utiču na sposobnost hodanja, penjanja uz stepenice i očuvanje samostalnosti. Slabi mišići kukova značajno doprinose lošoj ravnoteži, povećanom riziku od padova i mogu dovesti do razornih preloma kuka, koji su ozbiljan problem i često uzrokuju gubitak nezavisnosti.
Studije pokazuju da do 30 odsto starijih osoba umire u roku od godinu dana nakon preloma kuka. Snažni kukovi takođe podržavaju pravilno držanje i mogu ublažiti bolove u donjem delu leđa, kolenima i stopalima.
Prema rečima Teri Tateosijan (Terry Tateossian), sertifikovanog trenera za medicinu životnog stila, joga je odlična za pokretljivost i fleksibilnost, ali često „ne pruža dovoljno otpora ili progresivnog opterećenja da bi pomogla u izgradnji snage, bolje aktivacije, kontrole i stabilnosti u više pravaca“.
Tateosijan naglašava da za one starije od 60 godina izgradnja snage treba da bude primarni fokus. Vežbe na stolici – poput podizanja kolena u sedećem položaju, marširanja, podizanja ispružene noge i sporog ustajanja sa stolice – nude stabilnu i pristupačnu platformu za angažovanje ključnih mišića kukova i nogu.
Intenzitet se može povećati pomoću elastičnih traka ili promenom tempa, čime se omogućava progresivno opterećenje, ključna komponenta za jačanje mišića.
Međutim, kritično upozorenje stiže od doktora Džastina Stajvera (Dr Justin Stiver), fizioterapeuta. On upozorava da pojedine uobičajene vežbe na stolici mogu biti „zamka“ ukoliko angažuju samo pregibače kukova u ograničenom, nefunkcionalnom opsegu pokreta. Takav ograničeni angažman, tvrdi on, potencijalno može dovesti do progresivne slabosti i smanjene pokretljivosti ako se ne nadopuni vežbama sa opterećenjem koje podrazumevaju stajanje.
Dr Stajver zagovara uključivanje vežbi koje zahtevaju stajanje ili korišćenje stolice kao oslonca kako bi se postigla funkcionalna snaga koja se direktno prenosi na svakodnevne aktivnosti.
Važno je priznati da joga, uključujući i jogu na stolici, ostaje izuzetno korisna praksa za starije osobe. Istraživanja pokazuju da redovna joga može značajno poboljšati fizičke funkcije, snagu mišića donjih ekstremiteta (poput snage pregibača kolena) i smanjiti krhkost.
Ona pozitivno utiče na ravnotežu, ukupnu snagu i sposobnost hodanja, istovremeno poboljšavajući fleksibilnost i smanjujući stres. Joga na stolici, modifikovana verzija, posebno se ističe kao bezbedan način za unapređenje snage, fleksibilnosti, ravnoteže i opšteg blagostanja u sedećem položaju.
Pojedine poze, poput Rata na stolici (Seated Warrior) i Goluba na stolici (Seated Pigeon), preporučuju se za zdravlje kukova, nudeći koristi za pokretljivost i smanjenje ukočenosti, naročito kod osoba sa artritisom.
Stariji ne treba da biraju između vežbi na stolici i joge, već da razumeju njihove prednosti i kombinuju ih. Dok vežbe sa otporom na stolici mogu pružiti direktniji put ka izgradnji sirove mišićne snage kukova, joga nudi ključnu fleksibilnost, ravnotežu i funkcionalnu stabilnost.
Sveobuhvatan pristup koji kombinuje vežbe sa otporom na stolici sa prednostima joge za pokretljivost i ravnotežu, i koji idealno uključuje i neke vežbe sa opterećenjem (čak i uz oslonac na stolici), deluje kao najcelovitija strategija za očuvanje zdravlja kukova posle 60. godine.
Redovna, niskointenzivna aktivnost, čak i u kratkim dnevnim sesijama od 10 do 15 minuta, može doneti primetna poboljšanja u snazi i pokretljivosti.
Treba napomenuti i da u dosadašnjim istraživanjima nedostaju direktne naučne studije koje bi kvantifikovale brzinu obnavljanja snage kukova upoređujući specifične programe vežbi na stolici sa programima joge kod starijih odraslih. Termin „brže“ trenutno se zasniva na stručnom mišljenju o principima vežbanja, a ne na empirijskim uporednim podacima.
Zato su individualna procena i program prilagođen konkretnim potrebama, po mogućstvu uz vođenje fizioterapeuta, ključni kako bi starije osobe postigle najefikasnije i najbezbednije rezultate u skladu sa svojim jedinstvenim zahtevima.
