Tri godine nakon objavljivanja, smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja savetuje protiv korišćenja veštačkih zaslađivača (VZ) za dugoročnu kontrolu telesne mase ili smanjenje rizika od nezaraznih bolesti i dalje izaziva žestoku globalnu raspravu. Objavljena 15. maja 2023. godine, ova „uslovna“ preporuka dovodi u pitanje uvreženo mišljenje da su VZ univerzalno korisna zamena za šećer, i umesto toga poziva na smanjenje ukupne slatkoće u ishrani od ranog detinjstva.
„Ova smernica je šteta po javno zdravlje i nedostaje joj naučna strogost.“
— Međunarodno udruženje za zaslađivače (ISA) i Savet za kontrolu kalorija
Stav SZO zasnovan je na sistematskom pregledu iz 2022. godine, koji je pokazao da, iako VZ mogu doneti blago kratkoročno smanjenje telesne težine, dugoročne opservacione studije ukazuju na potencijalne neželjene efekte. Među njima su povećan rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti kod odraslih.
Smernica se odnosi na opštu populaciju i obuhvata uobičajene VZ poput aspartama, sukraloze i stevije, ali izričito isključuje osobe sa već postojećim dijabetesom i šećerne alkohole (poliole).
Međutim, upravo „uslovna“ priroda preporuke otkriva nesigurnost u dokazima – radna grupa SZO nije bila uverena da su poželjne posledice primene veće od nepoželjnih, odnosno da su neto koristi vrlo male. Ova nijansa je postala glavna tačka kritike. Industrijske grupe, poput Međunarodnog udruženja za zaslađivače (ISA) i Saveta za kontrolu kalorija, oštro su osporile smernicu, tvrdeći da je „štetna po javno zdravlje“ i da joj nedostaje naučna strogost.
One ističu ulogu VZ u smanjenju šećera i kalorija, i dovode u pitanje način na koji je SZO vrednovala dokaze, posebno oslanjanje na opservacione studije umesto na randomizovane kontrolisane studije (RCT) koje su pokazale kratkoročne koristi za mršavljenje kada VZ zamene šećer.
Ključni spor tiče se tumačenja opservacionih studija, koje kritičari smatraju sklonim „obrnutoj uzročnosti“. Ovaj fenomen podrazumeva da osobe koje su već pod većim rizikom od gojaznosti ili metaboličkih bolesti češće biraju VZ, što dovodi do uočene povezanosti koja VZ prikazuje kao uzrok tih stanja, iako je reč o posledici postojećih zdravstvenih problema.
Ova metodološka debata naglašava složenost izvođenja konačnih zaključaka iz postojećih istraživanja.
Pored udarnih preporuka, nekoliko manje zastupljenih aspekata smernice pruža ključni kontekst. SZO je u svom pregledu priznala ograničen broj istraživanja o efektima pojedinačnih vrsta VZ – malo studija ih upoređuje ili ispituje uticaj redovnog konzumiranja VZ zajedno sa slobodnim šećerima.
To znači da, iako smernica tretira VZ kao jedinstvenu grupu, njihova različita hemijska jedinjenja mogu imati različite zdravstvene efekte, što je oblast koja zahteva dalja istraživanja.
Takođe, iako smernica izričito isključuje osobe sa već postojećim dijabetesom, neki stručnjaci smatraju da to može biti zbunjujuće za ovu populaciju, kojoj VZ mogu biti koristan alat za kontrolu unosa ugljenih hidrata i šećera. Potencijalno obeshrabrivanje reformulacije proizvoda moglo bi negativno uticati na dostupnost odgovarajuće hrane i pića za osobe sa dijabetesom.
Važno je razlikovati da se smernica SZO fokusira na zdravstvene efekte VZ i nije namenjena ažuriranju ili zameni toksikoloških procena pojedinačnih VZ, koje sprovode tela poput Zajedničkog stručnog komiteta FAO i SZO za aditive u hrani (JECFA). Ova razlika se često previdi, što dovodi do zabune u javnosti između bezbednosti i dugoročne efikasnosti ovih zaslađivača.
Uslovna preporuka podrazumeva da će političke odluke zahtevati „suštinsku diskusiju u specifičnim nacionalnim kontekstima“. To može dovesti do fragmentiranog regulatornog okruženja koje utiče na međunarodnu trgovinu prehrambenim proizvodima koji sadrže VZ. Za prehrambenu industriju, koja se u velikoj meri oslanjala na VZ za reformulaciju proizvoda radi ispunjavanja ciljeva smanjenja šećera, smernica predstavlja značajan izazov.
Kompanije će možda morati da istraže alternativne strategije za smanjenje slatkoće ili da se suoče sa skepticizmom potrošača prema proizvodima koji sadrže VZ.
Od maja 2026. godine, smernica SZO je i dalje na snazi, a debata se nastavlja. Naučni savetodavni komitet za ishranu Ujedinjenog Kraljevstva (SACN), na primer, priznao je smernicu SZO, ali je veću težinu dao visokokvalitetnim RCT studijama koje su pokazale malo smanjenje telesne težine uz upotrebu VZ, dok je dokaze iz opservacionih studija tretirao sa oprezom.
Ova stalna naučna provera ističe potrebu za dugoročnim, kvalitetnim studijama koje bi pružile jasnije smernice o ulozi veštačkih zaslađivača u javnom zdravlju.
