Nova značajna globalna studija sa Univerziteta Mekgil (McGill University) u Montrealu otkriva dubok uvid u savremeno blagostanje: našu sreću i zadovoljstvo životom ne određuju samo objektivne okolnosti, već naša percepcija tih okolnosti u odnosu na druge. Istraživanje, objavljeno oko juna 2026. godine, otkrilo je da su pojedinci koji se osećaju finansijski lošije od svojih vršnjaka znatno skloniji "psihološkoj stagnaciji" – sveprisutnom stanju praznine i zastoja – čak i kada su njihovi stvarni prihodi uporedivi.
Bez obzira na to koliko imate, ako se osećate lošije od ljudi sa kojima se poredite, manja je verovatnoća da ćete napredovati.
— Profesor Frenk Elgar (Frank Elgar), Univerzitet Mekgil
Ovaj psihološki fenomen, pojačan neprestanim idealizovanim prikazima na društvenim mrežama, pojavljuje se kao kritična, ali često zanemarena pretnja mentalnom zdravlju, posebno među mladima.
"Psihološka stagnacija" (eng. languishing), termin koji dobija na značaju u istraživanjima mentalnog zdravlja, opisuje osećaj zaglavljenosti, nepovezanosti i nedostatka svrhe, što se razlikuje od kliničke depresije ili anksioznosti. Studija Univerziteta Mekgil, koja je analizirala podatke više od 200.000 ljudi iz 22 zemlje, primetila je da je ovaj osećaj percipiranog finansijskog nedostatka u korelaciji sa nižim ocenama u merenjima sreće, zdravlja, smisla, svrhe, odnosa i finansijske stabilnosti, pri čemu efekti traju najmanje godinu dana.
Digitalno doba značajno doprinosi povećanju društvenih poređenja. Iako studija sa Mekgila nije direktno ispitivala društvene mreže, njeni nalazi se podudaraju sa drugim istraživanjima koja dosledno povezuju čestu upotrebu društvenih mreža sa negativnim ishodima po mentalno zdravlje.
Platforme koje prikazuju uređene, često nerealne portrete tuđih života stvaraju okruženje stalnog "uzlaznog poređenja", narušavajući samopoštovanje i podstičući osećaj neadekvatnosti i zavisti. Ovaj uticaj je najizraženiji među mladima, posebno devojkama i mladim ženama uzrasta od 12 do 24 godine, koje su u kritičnoj fazi formiranja identiteta.
Ovaj pritisak može dugoročno uticati na mentalno zdravlje. Stalna uzlazna poređenja mogu učiniti lični napredak nevidljivim, stvarajući percipirani jaz između stvarnog ja i idealizovane onlajn persone. Ovaj pritisak da se na internetu predstavi idealizovana slika može dovesti do "večitog ciklusa nezadovoljstva" i erozije autentičnosti.
Takva poređenja takođe mogu suptilno usmeravati pojedince ka spoljnim očekivanjima umesto ka sopstvenim vrednostima, utičući na važne životne odluke, od izbora karijere do potrošačkih navika. Ekonomisti su ovo odavno prepoznali kroz koncepte kao što su Veblenova "upadljiva potrošnja" i Duzenberijevo (Duesenberry) "držanje koraka sa komšijama", koji naglašavaju kako relativni status pokreće ekonomsko ponašanje, često na štetu finansijskog blagostanja.
Ljudska sklonost ka društvenom poređenju nije nova; formalno ju je teoretisao Lion Festinger (Leon Festinger) 1954. godine kao fundamentalni nagon za samoevaluacijom. Međutim, digitalni pejzaž je transformisao njen obim i intenzitet. Rad sociologa Tima Liaoa dalje sugeriše da se u područjima visoke nejednakosti u prihodima sreća često nalazi u srednjim prihodovnim razredima, gde pojedinci mogu vršiti i uzlazna i silazna poređenja, a ne u ekstremima.
Ovaj "efekat tunela" implicira da početna izloženost uspehu drugih može inspirisati nadu, ali ako se mogućnosti za lični napredak čine blokiranim, to se brzo pretvara u frustraciju. Ovo naglašava složenu interakciju između percipiranog statusa, društvenih struktura i individualnog blagostanja.
Za borbu protiv ovih sveprisutnih efekata, stručnjaci preporučuju proaktivne strategije. Naglasak na percipiranom nedostatku takođe ukazuje na potrebu za intervencijama koje prevazilaze čisto ekonomska rešenja, fokusirajući se na finansijsku pismenost i upravljanje anksioznošću vezanom za relativno bogatstvo.
