Nova istraživanja naglašavaju da je plaćeno odsustvo za očeve ključno za njihovo mentalno zdravlje, podižući ovo pitanje sa nivoa radnog benefita na nivo hitnog javnozdravstvenog problema. Značajna studija sa Univerziteta Nortvestern (Northwestern University) i Dečje bolnice En i Roberta H.
Veza između mentalnog zdravlja i odsustva za očeve je "javnozdravstveni problem" koji utiče na čitave porodice.
— Dr Krejg Garfild, vodeći stručnjak za očinstvo
Lurija (Ann & Robert H. Lurie Children's Hospital) iz Čikaga, objavljena u časopisu American Journal of Public Health, otkriva da se očevi bez pristupa plaćenom odsustvu suočavaju sa znatno većim rizikom od anksioznosti i depresije.
Studija, zasnovana na Istraživanju o očinstvu u Ohaju (Ohio Fatherhood Survey - OFS) sprovedenom od 2022. do 2023. godine na uzorku od 4.290 novih očeva, utvrdila je da je 6,6% njih prijavilo simptome depresije, a 11% simptome anksioznosti. Ključni nalaz je da su očevi koji su uzeli neplaćeno odsustvo imali 58% veću verovatnoću da dožive simptome anksioznosti u poređenju sa onima koji su imali plaćeno odsustvo.
Dr Krejg Garfild (Craig Garfield), vodeći autor studije, istakao je da je veza između mentalnog zdravlja i odsustva za očeve „javnozdravstveni problem“ koji utiče na čitave porodice.
Finansijske barijere i skriveni troškovi
Glavna prepreka koja sprečava očeve da iskoriste adekvatno odsustvo jeste finansijski pritisak. Istraživanje pokazuje da je približno 75% očeva koji su iskusili simptome depresije i 71% onih sa simptomima anksioznosti navelo finansijske barijere kao primarni razlog za nekorišćenje odsustva ili za uzimanje prekratkog odsustva.
Ova ekonomska nesigurnost direktno ugrožava mentalno zdravlje očeva, primoravajući mnoge da se prerano vrate na posao. Ovaj nalaz pruža važan kontekst ranijem istraživanju Dr Garfilda iz 2025. godine, koje je pokazalo da je 64% očeva uzelo manje od dve nedelje odsustva nakon rođenja deteta, pri čemu je strah od gubitka posla bio glavna prepreka.
Optimalno trajanje odsustva nije svako odsustvo
Dodatni uvid pruža zasebna švedska studija, takođe objavljena u časopisu American Journal of Public Health. Ovo istraživanje, koje je obuhvatilo 746 švedskih očeva, otkrilo je da oni koji su uzeli između 14 i 40 nedelja roditeljskog odsustva imaju značajno manji rizik od simptoma depresije u poređenju sa očevima koji su uzeli četiri nedelje ili manje.
Zanimljivo je da uzimanje od 5 do 13 nedelja ili više od 40 nedelja nije pokazalo isti zaštitni efekat, što sugeriše postojanje optimalnog vremenskog okvira za trajanje očinskog odsustva kako bi se pozitivno uticalo na mentalno zdravlje.
Sistemski izazovi i „nevidljivi“ očevi
Istraživanje takođe baca svetlo na sistemske probleme koji doprinose ranjivosti mentalnog zdravlja očeva. Metodološki izazovi u prikupljanju podataka od očeva, često zbog nepotpunih kontakt informacija u izvodima iz matične knjige rođenih, zahtevali su inovativne protokole za Istraživanje o očinstvu u Ohaju.
Ova poteškoća u dosezanju očeva odražava širi društveni obrazac u kojem su oni često isključeni iz prenatalnih poseta i razgovora o nezi, što dovodi do smanjenog angažovanja i samopouzdanja u roditeljskoj ulozi.
Inicijativa Dr Garfilda, Sistem za praćenje procene rizika u trudnoći za očeve (Pregnancy Risk Assessment Monitoring System for Dads - PRAMS for Dads), ima za cilj da premosti ove informacione jazove. Pilotiran u Džordžiji 2018-2019, PRAMS for Dads se do januara 2026. proširio na osam država i Japan, sa ciljem da ga do 2030. usvoji 30 država.
Širi uticaj na stabilnost porodice i razvoj deteta
Posledice plaćenog očinskog odsustva daleko prevazilaze individualno mentalno zdravlje oca. Jednak pristup plaćenom odsustvu povezan je sa jačim vezivanjem roditelja i deteta, većom stabilnošću porodice i opštim blagostanjem. Angažovani očevi doprinose boljim jezičkim sposobnostima, većoj spremnosti za školu i poboljšanom socio-emocionalnom razvoju dece.
Pored toga, plaćeno odsustvo za očeve može poboljšati postporođajno zdravlje majki pružanjem ključne podrške.
