Psihijatrija se razvija ka preciznijim metodama lečenja depresije, smanjujući potrebu za metodom pokušaja i grešaka. Studija objavljena 6. jula 2026. u časopisu Nature Mental Health pokazala je da upotreba bioloških i bihevioralnih markera može značajno poboljšati izbor antidepresiva – stopa odgovora na terapiju porasla je za gotovo 67 odsto kod osoba sa velikim depresivnim poremećajem.
Istraživanje, koje je predvodio dr Dijego A. Picagali (Diego A. Pizzagalli) sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu (UC Irvine) i bolnice Maklin (McLean Hospital), otkrilo je da su pacijenti sa povoljnim profilima biomarkera imali stopu odgovora od 71,4 odsto, u poređenju sa svega 42,8 odsto kod onih bez takvih profila.
Tim je koristio kombinaciju snimanja mozga funkcionalnom magnetnom rezonancom, kognitivnih testova i kliničkih karakteristika kako bi razvio prediktivne algoritme za lekove poput sertralina i bupropiona.
Precizna psihijatrija dobija podršku kroz značajna institucionalna ulaganja. Univerzitet Kalifornije u Irvajnu otvorio je 9. juna 2026. Institut Noel Druri za translaciona otkrića u depresiji (Noel Drury, M.D.
Institute for Translational Depression Discoveries), koji vodi dr Picagali. To je prva nacionalna institucija koja okuplja više akademskih škola u koordinisanom naporu protiv depresije. Istovremeno, precizni pristupi beleže uspeh i kod rezistentne depresije.
Kliničko ispitivanje faze 2b leka liafensin, o kome je izvešteno 18. septembra 2025, uspešno je koristilo genetski biomarker ankirin-3 (ANK3) za selekciju pacijenata – oni pozitivni na ANK3 pokazali su poboljšanje od 4,4 poena na Skali za procenu depresije Montgomery-Asberg (MADRS) u odnosu na placebo.
Još jedno ispitivanje faze 2 za antidepresiv Tamarind, koje cilja podtip depresije sa disregulacijom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA), počelo je sa doziranjem prvog pacijenta do 2. septembra 2025.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da tehnologija „još uvek nije spremna za rutinsku kliničku primenu“. Glavne prepreke uključuju mali broj ispitanika u nekim ključnim analizama (manje od 50 pacijenata u završnim analizama pomenute studije) i oslanjanje na skupe dijagnostičke alate poput funkcionalne magnetne rezonance, koji su nepraktični za većinu kliničkih okruženja.
Dodatni problemi su nedovoljno znanje kliničara o alatima precizne medicine, ekonomske nejednakosti i opšti „translacioni jaz“ između istraživanja i prakse.
Jedna ključna nijansa iz studije objavljene u Nature Mental Health ukazuje na to da, iako su pacijenti sa povoljnim profilima imali značajno bolji odgovor, istraživači nisu pronašli statistički značajne razlike kada su uporedili pacijente koji su dobili lek posebno prilagođen njihovom profilu sa onima koji su namerno dobili neodgovarajući lek. To sugeriše da bi samo prisustvo bilo kog povoljnog profila biomarkera u ovoj fazi moglo biti važnije od preciznog podudaranja, iako su potrebne veće studije da bi se ta hipoteza detaljnije istražila.
Globalno tržište precizne medicine, koje se procenjuje na između 119 i 157 milijardi dolara u 2025. godini, naglašava ekonomski potencijal. Istovremeno, predložena smanjenja budžeta američke vlade, uključujući potencijalno 40-odstotno rezanje sredstava za Nacionalne institute za zdravlje (NIH), predstavljaju ozbiljnu pretnju istraživanju i razvoju.
