Tanjir spanaća, šaka badema i pečena cvekla važe za primer zdrave ishrane. Ali kod dela ljudi sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom takav obrok često završi bolovima u stomaku, nadimanjem i novim pogoršanjem. Novo istraživanje Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline (UNC School of Medicine) u Čapel Hilu pokazuje da razlog verovatno nije samo hrana koja se jede, već način na koji njihova creva obrađuju oksalat, prirodno jedinjenje iz mnogih biljnih namirnica.
Rad je objavljen 13. avgusta 2026. u časopisu Cellular and Molecular Gastroenterology and Hepatology.
- Ne izbacujte spanać, bademe, batat, cveklu i kakao sami, bez dogovora sa lekarom
- Beležite namirnice, veličinu porcije i simptome tokom 24 sata
- Ponesite te zapise gastroenterologu, posebno ako ste imali kamenac u bubregu
- Pitajte svog lekara šta vaš slučaj znači za unos oksalata
Istraživanje, koje su vodili dr Ana Salvador i profesor dr Šehzad Z. Šeik, pokazalo je da osobe sa inflamatornim bolestima creva (IBD), uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, imaju dosledno smanjen nivo specijalizovanih transportnih proteina (SLC26A2 i SLC26A3) u tkivu creva.
Ti proteini su ključni za apsorpciju i uklanjanje oksalata. Kada ih nema dovoljno, oksalat se zadržava u crevnoj sredini u višim koncentracijama i tamo pojačava postojeću upalu. Smanjenje transportera nađeno je i u delovima tkiva bez aktivne upale, što govori o osnovnoj ranjivosti creva kod ovih pacijenata, a ne o posledici trenutne upale.
Dokazi pokazuju više od same ishrane. Pacijenti sa Kronovom bolešću imali su značajno više oksalata u stolici od zdravih osoba iz kontrolne grupe, iako su obe grupe jele slične količine biljne hrane. Taj nalaz delom je omogućilo prvo korišćenje DNK metabarkodiranja za objektivnu procenu ishrane u populaciji sa IBD, što ranije nije bilo izvodljivo.
Ogledi na životinjama pojačali su zapažanje: miševi hranjeni hranom obogaćenom oksalatom, uz sredstvo koje izaziva kolitis, imali su 60 procenata manju verovatnoću da prežive, a u genetski podložnim modelima miševa sa spontanim kolitisom oksalat iz hrane ubrzao je početak bolesti i pojačao njenu težinu.
Na nivou ćelija, oksalat je pojačavao upalni odgovor u makrofagima i dendritskim ćelijama, ključnim ćelijama crevne odbrane.
Posledice se ne zaustavljaju na crevima. Studija pojačava često podcenjivanu vezu između IBD i povećanog rizika od kamenaca u bubregu, stanja poznatog kao enterična hiperoksalurija. Kod pacijenata sa IBD neapsorbovane masne kiseline vezuju kalcijum, pa oksalat ostaje slobodan i apsorbuje se u debelom crevu u većoj meri.
Rizik od kamenaca u bubregu tako može biti veći 10 do 100 puta. Neki gastroenterolozi već preporučuju pacijentima sa IBD i rizikom od hiperoksalurije da dnevni unos oksalata drže ispod 40 mg, a tokom aktivne bolesti i niže, između 25 i 40 mg.
Istraživači ipak jasno kažu da ovi nalazi ne znače da spanać, bademe, batat, cveklu i kakao treba izbaciti iz ishrane. Te namirnice su važan izvor vlakana i esencijalnih hranljivih materija. Nazire se potreba za personalizovanim pristupom: ishrana sa manje oksalata, skrojena prema tome koliko nečije crevo može da obradi oksalat i kakav je njegov crevni mikrobiom.
Mikrobiom igra značajnu ulogu u metabolizmu oksalata, a bakterija koja razgrađuje oksalat, Oxalobacter formigenes, često je osiromašena kod pacijenata sa IBD. To otvara terapijske mogućnosti, od laboratorijski konstruisanih crevnih bakterija koje bi smanjile nivo oksalata do transplantacije fekalne mikrobiole (FMT) radi uspostavljanja ravnoteže.
Novo razumevanje znači i da su ranije dijetetske studije u IBD možda bile opterećene nemerenim razlikama u izloženosti oksalatu ili u njegovoj obradi, pa ih treba preispitati.
Ono što još nije poznato treba jasno reći. Precizan prag oksalata koji šteti, uticaj načina pripreme hrane i dugoročni efekti ishrane sa malo oksalata ostaju otvorena pitanja. Zvanične kliničke preporuke o unosu oksalata za sve pacijente sa IBD zahtevaju potvrdu u većim, dugoročnim studijama.
Zato nema gotovog recepta koji važi za svakoga, ali ima prvog koraka koji možete napraviti danas: umesto da na svoju ruku izbacujete namirnice, počnite da vodite dnevnik u koji upisujete šta ste jeli i kakve simptome ste imali u naredna 24 sata, uz veličinu porcije.
Sa tim zapisima razgovor sa gastroenterologom postaje konkretniji, a odluke o ishrani donose se zajedno, na osnovu vaših simptoma i vaše istorije, a ne na osnovu opšteg pravila sa interneta.
