Roditelj sedi u pedijatrijskoj ordinaciji i gleda krivu rasta svog deteta. Negde oko šeste godine linija indeksa telesne mase (ITM) prestaje da pada i počinje da raste. Decenijama je taj trenutak tumačen kao upozorenje, kao prvi znak da dete ide ka gojaznosti. Mnogi su zbog njega dobijali savete o dijeti, promeni ishrane i pojačanoj fizičkoj aktivnosti, iako je dete bilo potpuno zdravo.
Ovo nije problem gojaznosti; ovo je povećanje mišićne mase i to je dobro za zdrav, normalan rast. Nije potrebna nikakva klinička intervencija da bi se rešio nepostojeći problem kod dece. Treba omogućiti deci da rastu bez pritiska.
, Profesor Andrew Agbaje, Univerzitet Istočne Finske
Taj obrazac prvi put je opisan 1984. godine. Francuska istraživačica Marie Françoise Rolland-Cachera sa saradnicima uočila je da ITM deteta opada posle odojčeta, pada oko četvrte godine, a zatim ponovo raste od približno šeste. Pojava ranog povratka, pre 5,5 godina, decenijama je smatrana znakom upozorenja za kasniju gojaznost i povodom za dijetetske i životne intervencije.
Tako je jedan statistički obrazac postao deo rutinske pedijatrijske prakse.
Novo istraživanje pod vođstvom profesora Andrewa Agbajea sa Univerziteta Istočne Finske direktno osporava to tumačenje. Predstavljeno je na Evropskom kongresu o gojaznosti u maju 2026. i objavljeno u časopisu The Journal of Nutrition. Njegov tim analizirao je podatke o 2.410 dece i adolescenata različitog porekla, uzrasta 2 do 19 godina, iz američkog Nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane (NHANES) za ciklus 2021-2023.
Ključni nalaz leži u poređenju ITM sa odnosom struka i visine (WHtR), merom koja se smatra tačnom do 90 procenata u proceni telesne masti. Dok je ITM pratio klasičnu putanju pada i ponovnog rasta, WHtR je pokazao neprekidan pad telesne masti do oko sedme godine, bez povratka na ranije visoke vrednosti.
To znači da je adipozni povratak, kako ga nazivaju, statistička anomalija i lažno otkriće vođeno ITM, a ne fiziološki pokazatelj rasta masnog tkiva.
Agbaje naglašava da je porast ITM u tom periodu pre svega posledica zdravog rasta mišića i nemasnog tkiva, svojevrsnog prilagođavanja telesnog sastava koje priprema dete za kasnije faze razvoja. Posledice za pedijatriju su velike. Više od četiri decenije kliniari su mogli da normalan fiziološki proces posmatraju kao upozorenje na gojaznost, što je vodilo nepotrebnim dijetetskim i životnim intervencijama kod zdrave dece.
Istraživanje ističe i ograničenja ITM kao samostalnog dijagnostičkog sredstva, jer on ne razlikuje masnu od nemasne mase. Agbaje se zalaže za WHtR kao praktičniji i klinički korisniji univerzalni alat za dijagnostiku viška masti kod dece i adolescenata, dok bi ITM mogao da služi kao potvrdna mera. Njegov tim objavio je i besplatno dostupan kalkulator WHtR.
WHtR ima jasne praktične prednosti u odnosu na ITM u pedijatrijskom probiru. Jednostavniji je za tumačenje u trenutku pregleda jer ne zahteva grafikone rasta specifične za uzrast i pol, a može bolje da odrazi centralnu gojaznost i povezani kardiometabolički rizik.
Najveća prepreka da postane univerzalni standard jeste to što njegove granične vrednosti i procedure merenja još nisu tako dobro standardizovane po uzrastu i populacijama kao percentili ITM. Glavni nedostatak ITM je to što ga je u dece teže intuitivno tumačiti i što ne razlikuje dobro raspodelu masti, dok je njegova glavna prednost poznat i široko prihvaćen okvir za praćenje rasta tokom vremena.
U literaturi se pojavljuje i praktično kompromisno rešenje: WHtR kao početni univerzalni probir za centralnu gojaznost, a zatim potvrda i kontekstualizacija rizika pomoću percentila ITM i kliničke procene.
Rasprava nije završena. Pojedina ranija istraživanja, poput studije Freedman i saradnika iz 2024. u časopisu Pediatrics, podržavala su ITM kao korisno sredstvo za probir dece sa povećanom količinom masti, uz priznanje njegovih ograničenja. Medicinska zajednica sada treba da preispita i moguće revidira dugo utvrđene smernice.
Roditelji koji prate rast deteta mogu da imaju na umu da porast ITM oko šeste godine, prema ovom istraživanju, najčešće odražava rast mišića i nemasnog tkiva, a ne nakupljanje masti. Konkretan prvi korak je jednostavan: na sledećem pregledu pitajte pedijatra da li je uz ITM izmeren i odnos struka i visine, i zamolite da vam se objasni šta ta dva broja zajedno znače za vaše dete.
O nalazima vredi razgovarati sa pedijatrom, uz oslanjanje na mere koje bolje razlikuju telesni sastav od samog ITM. Deca u tom uzrastu najčešće ne treba da budu rešena, već da im se dozvoli da rastu.
