Preliminarna studija Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF), objavljena 23. septembra 2026. u časopisu JAMA Psychiatry, pokazala je da su učesnici koji su smanjili unos ultraprocesuirane hrane za više od 85 odsto imali umereno do veliko poboljšanje simptoma depresije, uz skromne dobitke kada je reč o anksioznosti.
Kako se veruje, ovo je prva pilot studija koja je direktno uporedila simptome depresije kod istih osoba pre i posle prelaska sa tipične ishrane bogate ultraprocesuiranom hranom na zdravije alternative. Značaj nalaza dodatno dobija na težini kada se zna da ultraprocesuirana hrana čini oko 57 odsto dnevnog unosa kalorija kod odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama, a čak 67 odsto kod američke dece.
Istraživači sve više ukazuju na osovinu crevo-mozak kao ključni put preko kojeg ultraprocesuirana hrana deluje na mentalno blagostanje. Dr Njaša Čagvedera, glavna autorka studije i osnivačica Programa za metaboličko i mentalno zdravlje na UCSF, navodi da ultraprocesuirana hrana može da ošteti zaštitnu sluznicu creva, što vodi ka propusnom crevu koje je izvan ravnoteže.
Takvo oštećenje može da pokrene blagu, hroničnu upalu u celom telu, a ta upala može direktno da izazove depresiju ili da poveća osetljivost na nju. Pored upale, pominju se i drugi mehanizmi: nedostatak hranljivih materija svojstven ultraprocesuiranim proizvodima, visok sadržaj šećera i nezdravih masti koji doprinosi insulinskoj rezistenciji, kao i mogući neurotoksični efekti veštačkih dodataka.
Problem dodatno komplikuje to što su ovi proizvodi napravljeni da izazovu zavisnost. Dizajnirani su da budu izuzetno ukusni, uz precizne količine šećera, soli i masti koje podstiču dopamin, hormon zadovoljstva u mozgu, što pojačava žudnju i može da dovede do kompulsivnog jedenja. Zbog tog namernog inženjeringa smanjenje unosa ultraprocesuirane hrane je teško, što je često zanemaren aspekt ove teme.
Nalazi iz San Franciska nadovezuju se na obimnu prethodnu literaturu. Analiza koju je predvodio Harvard, objavljena u septembru 2023. u časopisu JAMA Network Open, obuhvatila je više od 31.000 žena srednjih godina. One koje su unosile devet ili više porcija ultraprocesuirane hrane dnevno imale su 50 odsto veći rizik od razvoja depresije u poređenju sa onima koje su unosile četiri ili manje porcija.
Ista studija povezala je i pića sa veštačkim zaslađivačima, kao i same veštačke zaslađivače, sa 26 odsto većim rizikom od depresije.
U februaru 2024. časopis The BMJ objavio je pregledni rad koji je obuhvatio 45 meta-analiza i blizu 10 miliona učesnika. Zaključak je bio da postoji uverljiv dokaz da je veći unos ultraprocesuirane hrane povezan sa 48 do 53 odsto većim rizikom od anksioznosti i čestih mentalnih poremećaja, kao i sa 22 odsto većim rizikom od depresije.
Posebno zabrinjava ranjivost dece i adolescenata. Istraživanja pokazuju da je veći unos ultraprocesuirane hrane kod mladih povezan sa povećanim rizikom od anksioznosti, depresije, razdražljivosti, nervoze, poremećaja spavanja, pa i suicidalnih misli. Kako ishrana dece u Sjedinjenim Američkim Državama skoro dve trećine kalorija crpi iz ultraprocesuiranih proizvoda, ovo je značajno pitanje javnog zdravlja.
Uticaj se, uz to, ne zaustavlja na raspoloženju. Ova hrana može da ubrza opadanje kognitivnih funkcija, promeni strukturu mozga i poveća rizik od demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Pojedini sastojci, poput prerađenog mesa i zaslađenih pića, nezavisno su povezani sa slabijim pamćenjem i kognitivnim teškoćama.
Studija koja je sedam godina pratila stanovnike Sjedinjenih Američkih Država starije od 55 godina zabeležila je 17 odsto više kognitivnih problema kod onih koji su dnevno jeli najmanje jednu porciju ultraprocesuiranog mesa, i 6 odsto više za svaku porciju gaziranog pića.
Uprkos izazovima koje nose dostupnost i zavodljivost ovih proizvoda, pilot studija iz San Franciska pokazala je da je drastično smanjenje unosa izvodljivo i prihvatljivo za pacijente sa velikim depresivnim poremećajem. Istraživači planiraju da započnu upis za drugu fazu studije 2028. godine, sa ciljem da na većem uzorku dodatno učvrste nalaze i ispitaju koji konkretni faktori ishrane stoje iza poboljšanja raspoloženja.
Rastuća baza dokaza ukazuje na hitnu potrebu za daljim istraživanjima na velikom uzorku i javnozdravstvenim intervencijama koje bi se bavile raširenom upotrebom ultraprocesuirane hrane, kako zbog mentalnog zdravlja, tako i zbog zdravlja mozga u celini.
