Nova istraživanja iz 2025. i 2026. godine pokazuju da je redovna fizička aktivnost moćnije sredstvo za sprečavanje vraćanja izgubljene težine nego što se ranije smatralo. Dok dijeta ostaje najefikasnija strategija za početni gubitak kilograma, vežbanje igra ključnu ulogu u dugoročnom održavanju zdravlja i težine.
Fiziološki odgovor organizma na gubitak težine, poznat kao metabolička adaptacija, čini održavanje težine izazovnim. Nakon što se izgube kilogrami, brzina metabolizma u mirovanju može da opadne, a apetit da poraste, što dovodi do vraćanja težine. Vežbanje direktno suprotstavlja ovim adaptacijama čuvajući mišićnu masu, koja je metabolički aktivna, podižući ukupni metabolizam, poboljšavajući sagorevanje masti i regulišući apetit i nivo šećera u krvi.
Istraživanje sa Univerziteta Kolorado Denver iz 2009. godine pokazalo je da vežbanje pomaže u sprečavanju vraćanja težine smanjenjem apetita i davanjem prednosti sagorevanju masti u odnosu na ugljene hidrate. Ovaj mehanizam može poslati signal sitosti mozgu, čime se smanjuje prejedanje.
Studije na životinjama sugerišu da vežbanje može sprečiti povećanje broja masnih ćelija koje se obično javlja pri vraćanju težine, što dovodi u pitanje uverenje da je broj masnih ćelija nepromenljiv.
Uticaj vežbanja na hormone koji regulišu apetit predstavlja ključno polje istraživanja. Akutno vežbanje može promeniti oslobađanje hormona poput grelina (hormona gladi), peptida tirozin tirozina (PYY) i glukagonu sličnog peptida 1 (GLP-1), što može dovesti do smanjenog osećaja gladi i pojačane sitosti.
Mala studija iz oktobra 2024. pokazala je da vežbanje visokog intenziteta potiskuje nivo grelina efikasnije od vežbanja umerenog intenziteta, pri čemu žene možda reaguju izraženije. Redovna aktivnost povećava osetljivost sistema za kontrolu apetita, uspostavljajući bolju ravnotežu između gladi i sitosti.
Za uspešno održavanje težine, preporučeni nivoi aktivnosti često prevazilaze opšte zdravstvene smernice. Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi Sjedinjenih Američkih Država preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno ili 75 minuta aktivnosti visokog intenziteta, uz trening snage dva puta nedeljno.
Nacionalni registar kontrole težine navodi da 90% njegovih učesnika redovno vežba, u proseku trošeći 383 kalorije dnevno, sedam dana u nedelji. Neki istraživači sugerišu da je za minimiziranje vraćanja težine potrebno više od 200 minuta aktivnosti nedeljno.
Nedavno istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku Endokrinog društva ENDO 2026. u julu 2026. godine pokazalo je da odrasli koji koriste GLP-1 lekove za mršavljenje značajno smanjuju fizičku aktivnost. Dnevni broj koraka pao je u proseku za 560, a umerena do snažna aktivnost smanjena je za šest minuta dnevno.
Ovo izaziva zabrinutost zbog mogućeg gubitka mišićne mase i ukazuje na potrebu da se vežbanje uključi uz farmakološku terapiju kako bi se očuvala nemasna mišićna masa i ukupno zdravlje.
