Kada osetite prvo grebanje u grlu, posežete za tabletom vitamina C. To je navika koju su generacije gradile na uverenju da je vitamin C štit protiv prehlade. Ipak, istraživanja iz poslednjih decenija pokazuju nešto drugačije: redovno uzimanje vitamina C ne sprečava većinu ljudi da se prehlade.
Ono što zaista može da uradi jeste da prehladu učini blažom i kraćom, ali samo ako se uzima svakodnevno, a ne kao reakcija na prve simptome. Kada se vitamin C počne uzimati tek pošto su simptomi već nastupili, efekat na trajanje i težinu bolesti uglavnom izostaje.
Meta-analiza objavljena u decembru 2023. godine, koja je obuhvatila 10 placebo kontrolisanih studija sa 2.736 zdravih ispitanika, pokazala je da redovno dnevno uzimanje najmanje jednog grama vitamina C smanjuje ukupnu težinu simptoma prehlade za 15 odsto. Još upečatljiviji nalaz odnosi se na trajanje teških simptoma: ono je skraćeno za 26 odsto, a ta korist merena je praktično, kao manje dana provedenih zatvorenih u kući.
Ranija istraživanja zabeležila su i smanjenje ukupnog trajanja prehlade za 8 odsto kod odraslih i 14 odsto kod dece, uz redovno uzimanje.
Razlika između blagih i teških simptoma je ključna. Vitamin C ne pretvara prehladu u beznačajnu epizodu, ali može da ublaži ono što najviše remeti život: dane kada ne možete na posao, kada dete ne ide u školu, kada ste vezani za krevet. Upravo u smanjenju najneprijatnijeg dela bolesti leži njegova stvarna vrednost, a ne u obećanju da do infekcije uopšte neće doći.
Postoji i važan izuzetak. Kod ljudi izloženih ekstremnom fizičkom stresu, poput maratonaca, skijaša i vojnog osoblja, redovno uzimanje vitamina C smanjilo je rizik od prehlade za polovinu. Studija sprovedena u Kini u junu 2025. godine pokazala je i da deca i adolescenti sa višim nivoom vitamina C u krvnom serumu imaju 50 odsto manje respiratornih infekcija.
To ne znači da vitamin C deluje kao štit za sve, već da je za pojedine grupe njegov značaj za imunološku funkciju izraženiji.
Uverenje da vitamin C sprečava prehladu najviše je raširio nobelovac Linus Pauling knjigom "Vitamin C i obična prehlada" iz 1970. godine. Njegove tvrdnje, zasnovane na ograničenim i ponekad pogrešno protumačenim ranim studijama, kasnije su ocenjene kao preterano optimistične.
Pauling je bio u pravu kada je tvrdio da vitamin C ima fiziološke efekte na prehladu, ali je prenaglasio njegovu preventivnu moć za opštu populaciju. Taj raskorak između naučnog konsenzusa i uvreženog mišljenja održao se do danas i oblikovao je stavove javnosti prema ovom vitaminu.
Vitamin C je nezamenljiv mikronutrijent za odbranu organizma. Deluje kao snažan antioksidans, štiti ćelije od oštećenja i podržava rad imunoloških ćelija, uključujući proizvodnju belih krvnih zrnaca i celovitost epitelne barijere. Zato ga je tačnije posmatrati kao nutrijent koji pomaže telu da se izbori sa infekcijom, a ne kao sredstvo koje je sprečava.
Umesto da kupite najveću tabletu, razmislite o redovnom uzimanju. Ako odlučite da uzimate vitamin C, činite to svakog dana, u umerenoj dozi, umesto da ga uzimate tek kada kijanje počne. Ako imate hronične bolesti ili uzimate druge lekove, o dozi se posavetujte sa lekarom. Vitamin C nije čudo koje zaustavlja prehladu, ali može da bude pouzdan saveznik koji vam pomaže da je lakše prebrodite.
