Ako u šezdesetim godinama primetite da vam se imena teže dosete i da noći prolaze u isprekidanom snu, lako je pomisliti da je to jednostavno stvar godina. Istraživači sa Univerziteta Emori (Emory University) upravo su tu grupu ljudi stavili u središte nove studije objavljene u avgustu 2026. u časopisu Sleep Medicine.
Studija je obuhvatila 54 odrasle osobe prosečne starosti oko 67 godina, koje su imale blage kognitivne smetnje (MCI) i probleme sa spavanjem. Oni koji su uzimali najmanje 5.000 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D dnevno postizali su preko 13 odsto bolje rezultate na Montrealskoj skali za procenu kognicije (MoCA) od onih koji nisu uzimali suplemente.
- Zakažite kontrolu i zatražite analizu nivoa vitamina D u krvi, umesto da dozu određujete sami.
- Na istom pregledu pomenite i probleme sa spavanjem i promene u pamćenju, jer se u ovoj studiji posmatraju zajedno.
- Ne uzimajte doze od 5.000 IU i više na svoju ruku, jer su znatno iznad preporučenog dnevnog unosa.
- Pitajte lekara da li su vam potrebni dodatni pregledi ako uzimate druge suplemente ili lekove.
To je razlika od približno četiri poena na testu koji se široko koristi za procenu pamćenja i mišljenja.
Detalj koji se često izgubi u prepričavanju jeste doza. Samo dnevne doze od 5.000 IU i više bile su povezane sa boljim kognitivnim rezultatima. Niže doze, ispod 5.000 IU, nisu pokazale značajan uticaj u ovoj grupi. Oblik vitamina D, D2 ili D3, nije uticao na rezultate učesnika.
Victoria Pak, vanredna profesorka na Školi za negu Nel Hodžson Vudraf Univerziteta Emori i glavna autorka studije, istakla je značaj upravo ove populacije. Oko 50 odsto ljudi sa umerenom do teškom Alchajmerovom bolešću prijavljuje poremećaje spavanja, što ukazuje na dvosmernu vezu između nedostatka sna i kognitivnog opadanja.
Vitamin D utiče na funkciju mišića i nerava, kvalitet sna i ciklus spavanja i budnosti, a sve je to povezano sa zdravljem mozga. Zato istraživači ovu grupu vide kao potencijalni kritični prozor za intervenciju, trenutak kada se rane promene u pamćenju i snu preklapaju.
Ipak, treba biti jasan: reč je o opservacionoj studiji. Ona može da uoči povezanost, ali ne može da dokaže da visoke doze vitamina D uzrokuju bolje kognitivne rezultate. Istraživači planiraju dodatna klinička ispitivanja koja bi utvrdila uzročnu vezu i optimalne strategije intervencije.
Šira slika je složenija nego što naslovi sugerišu. Opservacione studije često povezuju niže nivoe vitamina D sa većim rizikom od kognitivnog opadanja i demencije, ali randomizovana kontrolisana ispitivanja daju nedosledne rezultate. Neke longitudinalne kohortne studije čak ukazuju na to da suplementacija vitaminom D može biti povezana sa ubrzanim kognitivnim opadanjem kod starijih osoba koje već imaju adekvatan status vitamina D.
To znači da suplementacija nije univerzalno korisna za kogniciju i da u nekim populacijama može čak da škodi, zbog čega je neophodan individualni pristup i procena sopstvenog nivoa vitamina D.
Postoji i pitanje bezbednosti. Doza od 5.000 IU, koja je ispitivana u studiji Emorija, znatno je viša od trenutno preporučenog dnevnog unosa za odrasle, koji je obično 600-800 IU. Preteran unos vitamina D može da dovede do toksičnosti vitamina D (hipervitaminoze D), retkog ali ozbiljnog stanja koje najčešće nastaje zbog prekomernog uzimanja suplemenata.
Posledica može biti hiperkalcemija, abnormalno visok nivo kalcijuma u krvi, sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje, pojačana žeđ, učestalo mokrenje i zbunjenost, a potencijalno i oštećenje bubrega i kamen u bubregu.
Kontekst daje težinu ovim nalazima. Više od 7 miliona Amerikanaca trenutno živi sa Alchajmerovom demencijom, a procenjuje se da će taj broj do 2050. dostići skoro 13 miliona. Pronalaženje dostupnih intervencija zato je od velikog značaja, ali upravo zato je važno ne pretvoriti preliminarni nalaz u univerzalni recept.
Prvi korak koji danas možete da napravite nije kupovina bočice sa najvećom dozom, već jedan telefonski poziv i jedan pregled. Recite svom lekaru šta primećujete u pamćenju i snu, zatražite da se izmeri nivo vitamina D i razgovarajte o tome šta je za vas bezbedno.
Ako imate dijagnozu blagih kognitivnih smetnji ili probleme sa spavanjem, ta informacija je posebno važna, jer je upravo ta grupa bila predmet istraživanja.
Do trenutka kada klinička ispitivanja potvrde ove nalaze, odrede optimalne doze i pokažu dugoročnu bezbednost visokih doza, studija Emorija ostaje jedan važan deo slagalice. Ona ne nudi gotov recept, ali jasno pokazuje koliko su vitamin D, san i zdravlje mozga isprepleteni, i otvara put ciljanim istraživanjima u borbi protiv demencije.
