Nova istraživanja iz 2025. i 2026. godine potvrđuju da muzika aktivira različite sisteme u mozgu, utičući na pamćenje, pažnju, emocionalnu regulaciju i podsticanje neuroplastičnosti. Stručnjaci poput dr Maše Godkin ističu da muzika istovremeno angažuje obe hemisfere mozga, što maksimizira učenje i poboljšava pamćenje.
Muzikoterapija takođe pokazuje značajna poboljšanja kognitivnih funkcija, posebno kod starijih osoba i onih sa kognitivnim oštećenjima.
Muzika istovremeno aktivira obe hemisfere mozga, što optimizuje učenje i pamćenje. Ova dvostruka aktivacija veruje se da smanjuje stres i anksioznost pred test, poboljšavajući performanse u situacijama pod pritiskom.
— Dr Masha Godkin, profesor Nacionalnog univerziteta
Meta-analiza iz 2026. godine potvrdila je da muzika poboljšava kognitivne sposobnosti, sa značajnim benefitima primećenim nakon intervencije od otprilike tri meseca. Za fokus tokom učenja preporučuje se instrumentalna muzika, uključujući klasičnu, lo-fi, ambijentalnu i džez, jer tekstovi pesama mogu ometati pažnju.
Instrumentalna muzika umerenog tempa (60-70 otkucaja u minuti) pokazala se korisnom za duže sesije učenja i bolje pamćenje informacija.
Muzika aktivira centre za nagradu u mozgu, pružajući motivaciju za učenje novih informacija ili završavanje zadataka. Žurne i energične plejliste mogu podići raspoloženje i podstaći nove ideje za kreativne projekte. Slušanje muzike brže od 140-150 otkucaja u minuti može stvoriti pojačano stanje spremnosti za fizički ili kognitivni rad.
Sa druge strane, smirujuća muzika može sniziti nivo kortizola, smanjujući stres i anksioznost. Studija objavljena u PLOS One 2025. godine otkrila je da instrumentalna "work flow" muzika može poboljšati raspoloženje i produktivnost, a smanjiti anksioznost u roku od 10 minuta slušanja.
Istraživanja ističu i dugoročne benefite muzike na zdravlje mozga. Sviranje muzičkog instrumenta tokom života povezano je sa nižim rizikom od razvoja demencije, posebno ako obuka počne u detinjstvu. Čak i slušanje muzike može imati pozitivne efekte.
Randomizovana klinička studija iz 2019. godine pokazala je da su odrasle osobe sa subjektivnim kognitivnim oštećenjem koje su slušale 12 minuta muzike dnevno tokom 12 nedelja doživele smanjenje ćelijskog biomarkera starenja, zajedno sa poboljšanjima u pamćenju, raspoloženju, snu i izvršnim kognitivnim funkcijama.
Globalni savet za zdravlje mozga (Global Council on Brain Health, GCBH) zaključio je u svom izveštaju "Music on Our Minds" da i slušanje i stvaranje muzike imaju značajan potencijal za podršku zdravlju mozga tokom celog životnog veka.
Postoje i oprečna mišljenja u nauci. Dok mnoge studije podržavaju muziku za fokus, neka istraživanja sugerišu da tišina može biti efikasnija za određene zadatke pamćenja. Dr Endru Huberman primećuje da većina ljudi postiže najbolje rezultate u potpunoj tišini, zatim uz instrumentalnu muziku, dok muzika sa tekstovima dovodi do lošijeg učinka zbog povećanog kognitivnog opterećenja.
Istraživanja o uticaju muzike na kognitivne funkcije brzo napreduju. Značajna meta-analiza iz 2026. godine, koju je predvodio dr Ostin Promer, dodatno je učvrstila ove nalaze, zaključivši da slušanje muzike poboljšava kognitivne sposobnosti. Ova meta-analiza posebno je ispitivala uticaj izloženosti muzici na kogniciju merenu Mini-Mental State Exam (MMSE) testom.
Istraživanje sa Univerziteta Harding iz 2025. godine utvrdilo je da je lo-fi muzika imala pozitivan efekat na poboljšanje kognitivne funkcije i zadržavanje pamćenja.
Muzika je jednostavan i efikasan način za poboljšanje mentalnog zdravlja, učenja i motivacije. Kontinuirana istraživanja otkrivaju složene mehanizme kroz koje muzika utiče na mozak, potvrđujući njen potencijal kao vredne strategije za poboljšanje kognitivnog zdravlja tokom celog života.
