Rezultati longitudinalne studije objavljene u Communications Medicine u septembru 2025. godine ukazuju na to da vreme prvog obroka u danu može značajno uticati na zdravlje i dužinu života, posebno kod starijih osoba. Istraživanje koje je predvodio dr Hasan Dašti (Hassan Dashti) sa Mass General Brigham i Harvard Medical School pratilo je gotovo 3.000 starijih odraslih osoba u Velikoj Britaniji tokom više od dve decenije.
"Kasniji doručak možda ne uzrokuje direktno lošije zdravlje ili kraći životni vek, već pre služi kao jednostavan marker ili simptom osnovnog pogoršanja zdravlja ili biološkog starenja."
— Dr Hasan Dašti, Mass General Brigham i Harvard Medical School
Najupadljiviji nalaz pokazuje da za svaki sat odlaganja doručka posle 7:30 ujutro rizik od smrti tokom perioda istraživanja raste za 8 do 11 odsto. Desetogodišnja stopa preživljavanja bila je znatno viša u „ranoj grupi“ (89,5 odsto) u poređenju sa „kasnom grupom“ (86,7 odsto).
Kasniji doručak dosledno je povezivan i sa nizom nepovoljnih zdravstvenih stanja – depresijom, umorom, problemima sa oralnim zdravljem, lošijim kvalitetom sna i poteškoćama u pripremanju obroka. Ovi nalazi ukazuju na značaj sve popularnijeg polja „hrononutricije“, koje istražuje kako vreme unosa hrane stupa u interakciju sa unutrašnjim cirkadijalnim ritmovima tela i utiče na zdravstvene ishode.
Istraživači naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji, te da kasniji doručak ne mora nužno biti uzrok lošijeg zdravlja. Depresija, umor ili problemi sa zubima mogu otežati pripremu i konzumaciju ranog obroka, stvarajući korelaciju između kasnijeg vremena obroka i postojećih zdravstvenih problema.
Ova razlika je ključna – promene u vremenu obroka mogle bi biti rani znak upozorenja za kliničare da istraže dublje zdravstvene probleme.
Studija je takođe pokazala kako se vreme obroka prirodno menja sa starenjem. U proseku, sa svakom decenijom starenja, doručak se odlaže za približno 7,94 minuta u jednostavnijem modelu, odnosno 2,89 minuta u potpuno prilagođenom modelu. Dalja istraživanja objavljena u aprilu 2026. godine bavila su se uticajem vremena obroka na pojedine organe.
Pokazalo se da kasniji unos prvog i poslednjeg obroka dovodi do bržeg biološkog starenja srca, jetre i celog tela, ali ne i bubrega. Zanimljivo je da je jedenje poslednjeg obroka između 15 i 17 časova povezano sa značajno sporijim biološkim starenjem srca i celog tela u poređenju sa jedenjem posle 21 časa.
Međutim, „ranije nije uvek bolje“ – konzumiranje poslednjeg obroka pre 15 časova bilo je povezano sa ubrzanim starenjem srca i jetre, dok je pozitivan efekat na te organe primećen kada je poslednji obrok bio između 17 i 19 časova.
Još jedan nedovoljno istražen aspekt jeste uloga inflamacije u ishrani. Studija iz avgusta 2024. godine otkrila je da su kasniji prvi obrok i manji broj obroka povezani sa bržim biološkim starenjem, pri čemu je ovaj efekat uglavnom posredovan inflamatornim potencijalom ishrane, a ne metaboličkim faktorima poput šećera u krvi ili holesterola.
Ovo sugeriše da zapaljenski potencijal ishrane, zajedno sa vremenom obroka, igra ključnu ulogu u procesu starenja.
Ovi nalazi imaju važne implikacije za popularne dijetetske trendove poput vremenski ograničenog jedenja (TRE) i povremenog posta. Dr Dašti je napomenuo da se zdravstveni efekti pomeranja rasporeda obroka mogu značajno razlikovati kod starijih populacija u odnosu na mlađe odrasle, što ukazuje da „jedan model za sve“ možda nije optimalan.
Dok neke studije ukazuju na koristi za metaboličko zdravlje od vremenski ograničenog jedenja, podaci o povezanosti sa starenjem i životnim vekom i dalje su predmet debate, a pojedina istraživanja čak ukazuju na povećanu smrtnost od kardiovaskularnih bolesti kod vrlo kratkih prozora za jelo.
Za starije osobe poruka je jasna: održavanje doslednog rasporeda obroka, posebno ranog doručka, može biti korisna i pristupačna strategija za promovisanje zdravog starenja i produženje životnog veka. Stručnjaci preporučuju da se doručak pojede u roku od 30 do 60 minuta od buđenja, što je usklađeno sa prirodnim cirkadijalnim ritmovima tela koji su efikasniji u obradi nutrijenata ranije tokom dana.
Iako su potrebne dodatne eksperimentalne studije kako bi se utvrdila direktna uzročnost i prilagodile preporuke različitim populacijama, praćenje i prilagođavanje vremena doručka predstavlja jednostavan, primenjiv korak ka boljem zdravlju u kasnijim godinama.
