Evropsko kliničko ispitivanje PREDIMED-Plus pokazalo je da unapređena verzija mediteranske ishrane, u kombinaciji sa smanjenim unosom kalorija, redovnim vežbanjem i profesionalnom podrškom za mršavljenje, dramatično smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 31 odsto tokom šestogodišnjeg perioda.
Ova složenija intervencija u načinu života pokazala se efikasnijom od standardne mediteranske ishrane i nudi praktičnu strategiju za borbu protiv globalne epidemije dijabetesa koja pogađa preko 530 miliona ljudi. Rezultati, objavljeni u časopisu Annals of Internal Medicine u avgustu 2025. godine, pružaju dokaze najvišeg nivoa da se skromnim, ali trajnim promenama u načinu života mogu sprečiti milioni novih dijagnoza.
Pristup je ukusan, održiv i kulturološki prihvaćen, što ga čini praktičnim i efikasnim alatom za prevenciju.
— Migel Martines-Gonsales, koautor studije i profesor na Univerzitetu Navara
Studija je obuhvatila skoro 5.000 učesnika starosti od 55 do 75 godina koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost i metabolički sindrom, ali na početku nisu imali dijabetes tipa 2. Učesnici u intervencionoj grupi ne samo da su imali značajno manju učestalost dijabetesa, već su postigli i veći gubitak težine, u proseku 3,3 kilograma, i značajno smanjenje obima struka od 3,6 centimetara.
Nasuprot tome, kontrolna grupa je zabeležila minimalne promene, izgubivši svega 0,6 kilograma i smanjivši obim struka za 0,3 centimetra. Pozitivni efekti ovih unapređenih promena počeli su da se manifestuju relativno brzo, a krive incidencije dijabetesa razdvojile su se već u prvih šest meseci studije.
Efikasnost ove unapređene mediteranske ishrane leži u integraciji ključnih komponenti koje prevazilaze tradicionalne dijetetske savete. Intervenciona grupa pratila je kalorijski redukovanu mediteransku ishranu sa ciljem unosa približno 600 kalorija manje dnevno, uz umerenu fizičku aktivnost poput brzog hodanja, vežbi snage i ravnoteže.
Ključno je i to što su učesnici dobijali stalnu profesionalnu podršku za mršavljenje, faktor koji se često zanemaruje u opštim preporukama o ishrani. Ovaj sveobuhvatni sistem podrške naglašava da uspešna promena načina života nije samo pitanje individualne volje, već i strukturiranog vođenja i podrške okruženja.
Ovo istraživanje nadovezuje se na prethodne studije, poput originalnog PREDIMED ispitivanja (2003-2010), koje je pokazalo da tradicionalna mediteranska ishrana sama po sebi može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za 30 odsto i incidenciju dijabetesa za 52 odsto kod visokorizičnih osoba.
PREDIMED-Plus ispitivanje, međutim, uvodi inovaciju dodavanjem kontrole kalorija, strukturirane fizičke aktivnosti i profesionalnog vođenja, čime se značajno pojačavaju zaštitni efekti protiv dijabetesa tipa 2. Ova razlika je od vitalnog značaja jer pojašnjava da, iako je tradicionalna mediteranska ishrana korisna, aktivniji i kalorijski svesniji pristup donosi dalja, merljiva poboljšanja u prevenciji dijabetesa.
Praktična javnozdravstvena korist ove intervencije je jasna: sprečila je razvoj dijabetesa tipa 2 kod približno tri od svakih 100 učesnika. Međutim, primena ove pametnije mediteranske ishrane na širem planu, posebno izvan mediteranskog regiona, suočava se sa značajnim izazovima.
Stručnjaci upozoravaju da se moraju rešiti sistemske prepreke poput nejednakog pristupa zdravoj hrani, urbanih sredina koje obeshrabruju fizičku aktivnost i ograničenog pristupa profesionalnom vođenju. Javne politike smatraju se ključnim za stvaranje zdravijih i pravednijih okruženja koja podržavaju ove životne promene, prevazilazeći individualnu odgovornost i gradeći podržavajuće društvene strukture.
Iako PREDIMED-Plus studija pruža ubedljive dokaze, nekoliko pitanja ostaje bez odgovora. Istraživači žele da istraže dugoročne efekte nakon šestogodišnjeg praćenja, pojedinačne doprinose svake komponente intervencije i optimalne strategije za integraciju ove ishrane u različite kulturne i socioekonomske kontekste.
Takođe su potrebne detaljnije analize troškova i koristi u različitim zdravstvenim sistemima kako bi se u potpunosti razumele ekonomske implikacije širokog usvajanja ovog pristupa.
