Air fryer, uređaj koji je pre nekoliko godina bio tek novina u kuhinjama, postao je značajan ekonomski faktor. Prema podacima, od 2022. godine ovaj uređaj je preusmerio oko 15 milijardi dolara potrošnje sa brze hrane u restoranima ka kupovini namirnica u prodavnicama. Ova promena pokazuje koliko je air fryer uticao na način pripreme hrane kod kuće i promenio kupovne navike.
Globalno tržište air fryera, koje je 2025. godine vredno 2,8 milijardi dolara, očekuje se da će porasti na 4,2 milijarde dolara do 2028. godine. Ovaj rast pokazuje da potrošači sve više preferiraju zdravije, praktičnije i ekonomičnije kuvanje kod kuće. U SAD-u je vlasništvo ovih uređaja poraslo za 400% od 2020. godine, što se uglavnom pripisuje njihovoj sposobnosti da daju hrskavu teksturu uz minimalno ulje i značajno skraćeno vreme kuvanja.
Iako se air fryer često promoviše kao zdravija alternativa prženju, smanjujući sadržaj masti za 70-80% i kalorije, pojavljuje se i takozvani "health halo" efekat. Lakota korišćenja može nesvesno dovesti do povećane potrošnje prerađene hrane, bogate solju i konzervansima. Dijetetičari primećuju da kod nekih klijenata nivo holesterola ostaje isti, dok krvni pritisak raste zbog prevelikog unosa ovih namirnica.
Pored zdravstvenih aspekata, air fryer ima i ekološke prednosti. Ovaj uređaj može smanjiti potrošnju energije za kuvanje i do 50% u poređenju sa tradicionalnim rernama. Procenjuje se da bi, kada bi pola američkih domaćinstava koristilo air fryere umesto rerni za određene zadatke, godišnja ušteda energije bila ekvivalentna uklanjanju 1,2 miliona automobila sa puteva.
Najveću popularnost air fryeri imaju među tinejdžerima i studentima, što pokazuje da će ova generacija biti ključna za budući rast tržišta. Proizvođači hrane ulažu u razvoj proizvoda prilagođenih za air fryere.
