Nekada skromna poslastica uz kafu, kolačić od kikiriki putera danas prolazi kroz radikalnu transformaciju. Više nije samo povremeni slatki zalogaj — sve češće postaje ozbiljna opcija za prvi dnevni obrok. Globalno tržište kikiriki putera dostiglo je 7,87 milijardi dolara u 2025. godini, a procene ukazuju na rast do neverovatnih 14,2 milijarde dolara do 2034. godine, sa godišnjom stopom rasta od 6,78 odsto.
U okviru ovog zamaha, segment kolačića od kikiriki putera izdvaja se kao najbrže rastuća kategorija u čitavom tržištu keksa do 2034. godine. Šta stoji iza ovog trenda i da li su ovi kolačići zaista zdrav izbor za jutro?
Konzumiranje kikiriki putera za doručak može smanjiti želju za hranom do 12 sati povećanjem hormona sitosti PYY.
— Studija iz 2013. godine
Tradicionalni kolačići od kikiriki putera imaju dugu istoriju. Njihovi koreni sežu u rane godine prošlog veka, a veliki doprinos popularizaciji dao je Džordž Vašington Karver (George Washington Carver), koji je recepte za kolačiće uključio u svoj bilten još davne 1916. godine.
- Proverite sadržaj šećera u listi sastojaka
- Birajte varijante sa ovsenim pahuljicama i integralnim žitaricama
- Obratite pažnju na količinu proteina i vlakana po porciji
- Uporedite nutritivne vrednosti različitih brendova pre kupovine
Međutim, koncept "kolačića za doručak" kao zdravstveno osvešćene kategorije mnogo je noviji fenomen. Recepti koji akcenat stavljaju na hranljive sastojke poput ovsenih pahuljica, lanenog semena i integralnog brašna počeli su da dobijaju zamah na blogovima i platformama za recepte od 2017. godine, sa brojnim novim varijantama objavljenim čak i u aprilu i martu 2026. godine.
Zajednički cilj ovih recepata je balansiran profil proteina, ugljenih hidrata i zdravih masti za dugotrajnu energiju i sitost.
Ono što ove kolačiće izdvaja od običnih slatkiša jeste ozbiljna naučna podloga. Istraživanja pokazuju da uključivanje kikiriki putera u doručak može proizvesti takozvani "efekat drugog obroka", pozitivno utičući na metabolizam glukoze i kontrolu apetita. Studija sprovedena 2013. godine pokazala je da konzumiranje kikiriki putera ili kikirikija tokom doručka pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi tokom većeg dela dana, čak i posle ručka bogatog ugljenim hidratima.
Još značajnije, utvrđeno je da značajno smanjuje želju za hranom tokom narednih 12 sati putem povećanja hormona sitosti PYY. Ovaj nalaz sugeriše da dobro osmišljen kolačić od kikiriki putera za doručak može obezbediti trajnu energiju i pomoći u kontroli gladi, nudeći praktično, a zasitno rešenje za zaposlene ljude.
Komercijalni sektor brzo reaguje na ovu potražnju. Kompanije ulažu u inovativne proizvode, a jedan od primera je Purely Elizabeth, koja je u januaru 2025. lansirala Peanut Butter Cookie granolu, proširujući svoju uspešnu "Cookie Granola" liniju. S druge strane, brend Erin Baker's nudi kolačiće od kikiriki putera za doručak još od 1994. godine, pozicionirajući ih kao "prenosivu činiju ovsene kaše" sa akcentom na integralne žitarice, ovas i voće.
Ove komercijalne inovacije deo su šireg trenda u industriji upakovanog keksa ka "boljim za vas" opcijama, uključujući formulacije sa više proteina, više vlakana, manje šećera, bez glutena i sa čistim deklaracijama. Istovremeno, blogeri i razvijači recepata neprestano eksperimentišu sa novim varijacijama, često fokusirajući se na prirodne zaslađivače i proteinske dodatke.
Ipak, brzi rast ove kategorije nosi i određene nedoumice. Sama reč "kolačić" može navesti potrošače da ove proizvode doživljavaju kao manje hranljivu, indulgentnu opciju, što potencijalno podstiče prekomernu konzumaciju ili zamenu izbalansiranijih obroka. Stvarna hranljiva vrednost ovih kolačića dramatično varira u zavisnosti od recepta i sastojaka, pri čemu sadržaj šećera ostaje poseban razlog za oprez — neki recepti i dalje sadrže značajne količine dodatih šećera.
Za razliku od tradicionalnih doručaka, ne postoje univerzalno priznati nutritivni standardi specifično za kategoriju kolačića od kikiriki putera za doručak. Ovo potrošačima otežava procenu njihove stvarne vrednosti kroz različite proizvode i naglašava potrebu za nezavisnim stručnim procenama i jasnijim smernicama.
Tržištu takođe nedostaje detaljna analiza dugoročnog uticaja ovih proizvoda na ishranu i ponašanje potrošača.
