Velika analiza objavljena u oktobru 2023. godine, koja je obuhvatila više od 155.000 učesnika, donela je iznenađujući zaključak: dodavanje samo jedne kašičice šećera dnevno u kafu potpuno poništava njenu potencijalnu korist za mršavljenje. Dok je povećanje unosa nezaslađene kafe za jednu šoljicu dnevno bilo povezano sa skromnim gubitkom telesne težine od približno 0,12 kilograma tokom četiri godine, ista navika sa dodatkom šećera dovela je do povećanja težine od 0,09 kilograma u istom periodu.
Povećanje unosa nezaslađene kafe za jednu šoljicu dnevno povezano je sa gubitkom težine od oko 0,12 kg tokom četiri godine, ali dodavanje samo jedne kašičice šećera dnevno poništava ovu korist i povezuje se sa povećanjem telesne težine od 0,09 kg.
— Studija iz oktobra 2023, više od 155.000 učesnika
Ovaj podatak jasno pokazuje koliko lako naizgled bezazleni dodaci mogu da preokrenu efekat omiljenog napitka.
Analiza je koristila podatke iz tri dugoročne zdravstvene studije i pokazala da je uticaj šećera još izraženiji kod osoba mlađih od 40 godina i onih sa indeksom telesne mase (ITM) od 25 ili više. Zanimljivo je da dodavanje pavlake ili biljnih zamene za mleko nije pokazalo statistički značajan efekat na promenu težine, što čini šećer ključnim faktorom koji treba izbegavati ako je cilj regulacija telesne mase.
Pored šećera, sve više pažnje privlači i sam način pripreme kafe. Danska studija objavljena u časopisu Nutrients u oktobru 2024. godine otkrila je da kafestol, jedinjenje koje se u većoj meri nalazi u nefiltriranoj kafi poput espressa, kafe iz francuske prese i turske kafe, može da doprinese značajnom smanjenju telesne težine i visceralne masti.
Učesnici sa rizikom od dijabetesa tipa 2 koji su unosili 6 miligrama kafestola dva puta dnevno tokom 12 nedelja izgubili su u proseku 2 odsto telesne težine i 5 odsto visceralne masti. Ovo sugeriše da nefiltrirane vrste kafe nude dodatne prednosti koje nisu povezane sa kofeinom.
Kofein ostaje primarni mehanizam kroz koji kafa podržava mršavljenje. On može privremeno da poveća metabolizam u mirovanju za 3 do 11 odsto tokom nekoliko sati, podstiče termogenezu, proizvodnju toplote u telu, i poboljšava oksidaciju masti, čineći uskladištene masnoće dostupnijim za energiju, posebno pre vežbanja.
Takođe može da poboljša fizičke performanse i motivaciju, što indirektno dovodi do veće potrošnje kalorija tokom treninga.
Međutim, uticaj kafe na apetit je manje jasan. Neka istraživanja ukazuju na privremeno smanjenje gladi i unosa hrane, verovatno putem uticaja na hormone poput peptida YY i serotonina, kao i smanjenja grelina. Druge studije, pak, ne pronalaze značajan efekat, a posebno je zanimljivo da je kafa bez kofeina u nekim slučajevima dovela do nižeg nivoa gladi u poređenju sa običnom kafom, što ukazuje na to da i jedinjenja koja nisu kofein igraju ulogu u kontroli apetita.
Ovi podaci sugerišu da kafa može pomoći u kontroli telesne težine, ali samo ako se konzumira bez dodataka koji povećavaju kalorijsku vrednost. Izbor metode pripreme takođe može napraviti razliku, pri čemu nefiltrirane varijante zaslužuju dodatnu pažnju zbog prisustva kafestola. Ipak, efekti su skromni i najbolje funkcionišu kao deo šireg pristupa koji uključuje uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost.
