Globalna cena zdrave ishrane porasla je za alarmantnih 25 odsto od 2021. godine, zbog čega je skoro trećina svetske populacije, oko 2,69 milijardi ljudi, ostala bez mogućnosti da sebi priušti hranljive obroke. Ovo upozorenje dolazi iz FAO-a, čiji će izveštaj o stanju hrane i ishrane u svetu biti objavljen 21. jula. Dokument razotkriva krizu koju pokreće složen splet faktora, a ne samo proizvodnja na nivou farmi.
Jedan od ključnih, često zanemarenih nalaza jeste da čak 70 do 75 odsto cene zdravog obroka nastaje nakon što hrana napusti farmu. To ukazuje na ozbiljne nedostatke u lokalnoj infrastrukturi i logistici, troškovi distribucije i prerade nesrazmerno podižu cene za potrošače, čak i kada je primarna proizvodnja efikasna.
Prosečna cena obroka sada iznosi 4,28 dolara po osobi dnevno, mereno prema paritetu kupovne moći. Iako je globalna dostupnost blago poboljšana između 2022. i 2024. godine, uglavnom zahvaljujući rastu prihoda i socijalnim zaštitama, najoštriji skokovi cena zabeleženi su posle 2020. i najteže pogađaju zemlje sa niskim dohotkom i podsaharsku Afriku.
Neposrednu budućnost globalnih cena hrane dodatno ugrožava scenario „dvostrukog udara“. Očekuje se da će „veoma snažan“ vremenski fenomen El Ninjo dostići vrhunac krajem 2026. i zadržati se tokom 2027. godine, što predstavlja ozbiljnu pretnju za useve u ranjivim regionima poput Južne Azije i Južne Afrike.
Analitičari Goldman Saksa procenjuju da bi ovaj „super El Ninjo“ mogao da poveća cene prehrambenih sirovina za 15,8 odsto, a efekti bi mogli trajati do kraja 2028.
Istovremeno, geopolitičke tenzije, posebno sukob koji pogađa moreuz Hormuz, remete globalne lance snabdevanja. Iako je moreuz tehnički i dalje otvoren, brodarske kompanije sve teže šalju prazne brodove nazad u Persijski zaliv zbog bezbednosnih rizika. To smanjuje kapacitete za utovar i dovodi do rasta cena ključnih poljoprivrednih inputa.
Svetska banka predviđa da će cene đubriva u proseku porasti za 31 odsto u 2026. godini, dostižući najniži nivo pristupačnosti od 2022, što će ugroziti buduće prinose i dodatno podstaći inflaciju cena hrane.
