Novo istraživanje dovodi u pitanje uobičajenu mudrost o gubitku kilograma, pokazujući da jednostavan prelazak na neprerađenu ishranu može značajno smanjiti dnevni unos kalorija bez potrebe za svesnom kontrolom porcija ili manjim obrocima. Reanaliza značajnog kliničkog ispitivanja iz 2019. godine otkrila je da su ispitanici koji su konzumirali potpuno neprerađenu hranu unosili oko 57% više hrane po težini, a ipak prosečno 330 kalorija manje dnevno.
Ljudi intuitivno biraju hranu koja balansira uživanje, ishranu i osećaj sitosti, što prirodno dovodi do smanjenja unosa energije.
— Prof. Džef Brnstrom, Univerzitet u Bristolu
Ovaj kontraintuitivni nalaz, predvođen Univerzitetom u Bristolu, sugeriše da kvalitet hrane, a ne samo količina, suštinski utiče na naše ponašanje u ishrani i ukupan energetski unos.
Profesor Džef Brnstrom (Jeff Brunstrom) sa Univerziteta u Bristolu, koji je vodio reanalizu, objašnjava da ljudi intuitivno biraju namirnice koje balansiraju uživanje, nutritivnu vrednost i osećaj sitosti, što prirodno vodi smanjenju ukupnog energetskog unosa.
Ova pojava, koju istraživači nazivaju „nutritivnom inteligencijom” i „mikronutritivnim razduživanjem”, znači da se organizam instinktivno usmerava ka hrani bogatoj hranljivim materijama i maloj kalorijskoj gustini, poput voća i povrća. Učesnici na neprerađenoj ishrani prirodno su jeli veće količine ovih namirnica, a manje kalorijski guste cele hrane, poput mesa ili testenine.
Ultra-prerađena hrana, sa druge strane, remeti ovu urođenu nutritivnu inteligenciju. Ovi proizvodi, često projektovani da budu hiperukusni i konzumiraju se brzo, zaobilaze prirodne signale sitosti, što dovodi do prejedanja. Originalno randomizovano kontrolisano ispitivanje dr Kevina Hola (Kevin Hall) iz 2019. godine, na kojem se zasniva ova reanaliza, pokazalo je da ultra-prerađena ishrana dovodi do prosečno 500 kalorija više dnevno i posledičnog gojenja.
Pored toga, njegova inicijalna studija je primetila da su ispitanici ultra-prerađenu hranu jeli brže, za približno 17 kalorija u minutu brže, što je fiziološki aspekt koji doprinosi prejedanju pre nego što se oseti sitost. Zdravstvene posledice visoke konzumacije ovakve hrane su široke: povezane su sa povećanim rizikom od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, određenih karcinoma i lošeg mentalnog zdravlja.
Prepoznajući ove opasnosti, američke Smernice za ishranu 2025-2030 sada eksplicitno preporučuju smanjenje konzumacije ultra-prerađene hrane.
Koncept „nutritivne inteligencije” nije potpuno nov, podseća na „nutritivnu mudrost” koju je još 1930-ih godina uočila američka pedijatrica dr Klara Dejvis (Clara Davis), čije je istraživanje pokazalo da bebe mogu same da izaberu izbalansiranu ishranu od celovite hrane.
Ovaj istorijski primer podržava savremene nalaze. Koautor studije Kris van Tulken (Chris van Tulleken) ističe potrebu da zdravstvene politike adresiraju „ekološke pokretače gojaznosti”, poput uticaja multinacionalnih prehrambenih kompanija, umesto da se fokusiraju isključivo na individualnu odgovornost.
Ova perspektiva ističe sistemske faktore koji utiču na nezdravo prehrambeno okruženje.
Iako su nalazi ubedljivi, istraživanje ima i ograničenja. Stručnjaci poput profesora Gintera Kunlea (Gunter Kuhnle) pozivaju na veća ispitivanja koja bi potvrdila ove rezultate u različitim populacijama, budući da je originalna studija bila malo, strogo kontrolisano bolničko ispitivanje.
Ponavljanje takvih kontrolisanih studija postaje sve teže zbog manjka dostupnih ustanova. Značajan izazov za šire usvajanje je i ekonomska i socijalna jednakost neprerađene ishrane, sveže voće i povrće mogu biti skuplji i manje dostupni za populaciju sa niskim primanjima.
Buduća istraživanja trebalo bi da ispitaju i potencijal prehrambene industrije da reformuliše proizvode tako da budu manje „ultra-prerađeni”, kao i individualne psihološke razlike u podložnosti uticaju takve hrane.
