U januaru 2025. godine, Komisija za dijabetes i endokrinologiju časopisa Lancet predložila je nove dijagnostičke kriterijume za gojaznost, koje je do sada podržalo više od 75 medicinskih organizacija, uključujući Američko udruženje za srce (American Heart Association) i Društvo za gojaznost (The Obesity Society). Ove smernice proširuju definiciju tako što uz indeks telesne mase (ITM) uvode i antropometrijske mere, obim struka, odnos struka i kukova i odnos struka i visine, kao i dokaze o zdravstvenim stanjima povezanim s težinom.
Rezultat ove promene je dramatičan: prema studiji objavljenoj u oktobru 2025. godine od strane Mass General Brigham, koja je analizirala više od 300.000 učesnika u programu Istraživanja Svi mi (All of Us Research Program), prevalenca gojaznosti je sa 42,9 odsto (prema samo ITM-u) skočila na 68,6 odsto po novim kriterijumima. To znači da je gotovo 60 odsto više ljudi dobilo dijagnozu gojaznosti, a taj porast se skoro u celosti pripisuje osobama sa "antropometrijskom gojaznošću", onima koji imaju povišene antropometrijske mere iako im je ITM ispod tradicionalnog praga.
Ovi novootkriveni slučajevi nisu samo statistička promena. Ista studija je pokazala da su osobe sa "antropometrijskom gojaznošću" imale 1,76 puta veće izglede za disfunkciju organa u poređenju s osobama bez gojaznosti, dok su oni s gojaznošću i prema ITM-u i prema antropometriji imali čak 3,31 puta veće izglede.
To naglašava da je raspodela masti, a posebno abdominalne masti, podjednako važna kao i ukupna težina u određivanju metaboličkog zdravlja i rizika od bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja.
Slične nalaze daju i druga istraživanja. Studija Univerziteta u Čikagu iz februara 2026. godine, koja koristi nacionalne podatke iz perioda 1999-2023, procenjuje porast prevalence gojaznosti sa približno 40 odsto na gotovo 60 odsto. Analiza naučnika sa Jejlskog medicinskog fakulteta i Univerziteta Harvard iz januara 2026. godine sugeriše da bi ta brojka, kada se uključe odnos struka i visine i odnos struka i kukova, mogla da dostigne 75,2 odsto.
Starija populacija pod najvećim udarom
Nova definicija posebno pogađa starije odrasle osobe. Prema jednoj studiji, gotovo 80 odsto osoba starijih od 70 godina ispunjava ažurirane kriterijume za gojaznost. Ta demografska promena povlači značajne posledice po gerijatrijsku negu i upravljanje hroničnim bolestima.
Prošireno shvatanje gojaznosti uvodi i kategorije "kliničke gojaznosti" (prisutni znaci bolesti) i "pretkliničke gojaznosti" (na riziku, ali bez trenutne bolesti). Čak je i pretklinička gojaznost povezana s povećanim rizikom od dijabetesa i kardiovaskularnih događaja.
Ekonomski teret koji raste
Ovakva reklasifikacija neizbežno će opteretiti zdravstvene sisteme. Godišnji medicinski troškovi gojaznosti u SAD već su 2019. godine iznosili gotovo 173 milijarde dolara, pri čemu su osobe sa gojaznošću godišnje plaćale u proseku 1.861 dolar više od osoba normalne težine. Globalno, predviđa se da će ekonomski uticaj prekomerne težine i gojaznosti do 2035. godine premašiti 4 biliona dolara godišnje.
Izazovi u lečenju i osiguranju
Iako novi kriterijumi omogućavaju preciznije prepoznavanje rizičnih osoba, njihova primena nosi ozbiljne prepreke. Dr Dženifer Hvang (Jennifer Hwang) sa Univerziteta u Čikagu napominje da smernice još uvek zahtevaju usavršavanje za kliničku upotrebu kod pojedinačnih pacijenata. Udruženje zdravstvenih osiguranja AHIP priznalo je da će usvajanje novih kriterijuma izazvati "značajne troškove i kadrovske posledice".
Posebno je važno pitanje pokrića osiguranja. Iako se gojaznost sve više priznaje kao hronična bolest, Mediker (Medicare) je istorijski bio zakonski sprečen da pokriva lekove koji se koriste isključivo za mršavljenje. Međutim, privremeni program "Medicare GLP-1 Bridge", koji počinje 1. jula 2026. godine, omogućiće članovima Part D plana pristup određenim GLP-1 lekovima uz participaciju od 50 dolara za 30-dnevnu zalihu, i to do 31. decembra 2027. godine.
To se poklapa s dostupnošću visokoefikasnih GLP-1 agonista receptora, koji lekarima daju nove alate za lečenje gojaznosti i smanjenje kardiovaskularnog rizika, čineći precizno prepoznavanje ugroženih još relevantnijim.
Promena definicije gojaznosti nameće potrebu za ponovnim promišljanjem javnozdravstvenih strategija, skrining protokola i pristupa naučno dokazanim terapijama za značajno veću i raznovrsniju populaciju. Suočavanje sa "skrivenim" zdravstvenim rizicima koje su otkrili novi kriterijumi zahtevaće usklađene napore u zdravstvu, politici i podizanju javne svesti.
