Septembra 1953. šećer je u Britaniji naglo skinut s karata. Do tada su odrasli dnevno unosili oko 41 gram šećera, dok deca mlađa od dve godine nisu dobijala ni gram. Kada su karte ukinute, prosečan dnevni unos odraslih skoro se udvostručio, na oko 80 grama.
Ta nagla promena pretvorila je celu jednu generaciju u prirodni eksperiment kakav naučnici retko dobijaju, jer su ljudi rođeni neposredno pre i neposredno posle ukidanja karta bili izloženi bitno različitim količinama šećera u najosetljivijem periodu života.
Ove studije daju prvi dokaz na ljudima da ograničavanje šećera u najranijem životu donosi dugoročnu zaštitu od neurodegenerativnih i psihijatrijskih poremećaja.
, Bing Džang (Bing Zhang), istraživač gerijatrijske medicine
Istraživanje se oslanja na podatke više od 64.000 učesnika UK Biobank rođenih između 1951. i 1956. Ljudi koji su u prvih 1.000 dana, od začeća do drugog rođendana, bili izloženi više ograničenja šećera imali su u svojim sedamdesetim godinama znatno niže rizike od niza hroničnih bolesti.
- Pročitajte deklaraciju i potražite dodate šećere, sirupe i koncentrate sokova
- Ne nudite slatke napitke deci mlađoj od dve godine
- Trudnice treba da ograniče slobodne šećere i slatkiše
- Uvedite raznovrsniju ishranu i manje porcije za celu porodicu
Posebno iznenađuje podatak da su ti ljudi imali 46 odsto niži rizik od Alchajmerove bolesti i 27 odsto niži rizik od svih oblika demencije decenijama kasnije. Ograničenje šećera u ranom detinjstvu povezano je i sa 11 odsto nižim rizikom od depresije i 20 odsto nižim rizikom od anksioznosti, a taj efekat je bio uočljiviji kod žena.
Zaštita se ne zaustavlja na mozgu. Kod osoba sa više racionisanog šećera u prvih 1.000 dana decenijama kasnije zabeležene su znatno niže stope nekoliko vrsta raka, uključujući rak jetre i intrahepatičnih žučnih puteva, rak rektuma, prostate, dojke i pluća. Smanjenja su se kretala od 36 odsto za rak dojke do skoro 70 odsto za rak jetre.
Efekat se proteže i na srce i krvne sudove: najzaštićenija grupa, ona koja je bila izložena racionisanju u materici i tokom prve do dve godine života, imala je 20 odsto niži rizik od kardiovaskularnih bolesti, 25 odsto niži rizik od infarkta miokarda, 26 odsto niži rizik od srčane insuficijencije i 31 odsto niži rizik od moždanog udara.
Isti ljudi su imali do 35 odsto niži rizik od dijabetesa tipa 2 i do 20 odsto niži rizik od hipertenzije u odraslom dobu.
Usporavanje biološkog sata je još jedan nalaz. Racionisane kohorte imale su duže telomere, što je pokazatelj sporijeg ćelijskog starenja i odgovara otprilike 2,2 godine manje biološkog starenja. Imale su i niže nivoe granzima B, što ukazuje na smanjenu hroničnu aktivaciju imunog sistema, a na više epigenetskih satova u organima kao što su pluća, srce i jetra bile su biološki mlađe za 1,0 do 1,2 godine.
Utvrđeno je i da rani unos šećera menja 11 od 80 regiona mozga, pa prvih 1.000 dana nije presudno samo za telesni razvoj, nego i za neurorazvoj, kognitivne funkcije i emocionalnu regulaciju tokom celog života.
Mehanizmi su i biološki i bihevioralni. Rana ishrana može da izazove epigenetske promene, odnosno da promeni ekspresiju gena bez promene same sekvence DNK, i tako utiče na metabolizam, razvoj organa i sklonost ka bolestima. Sa druge strane, ljudi koji su rano iskusili racionisanje nastavili su da jedu manje šećera, u manjim količinama i sa raznovrsnijom ishranom oko 50. godine, što govori da izlaganje slatkom ukusu u detinjstvu trajno oblikuje preferencije.
Dr Hana Navratilova sa Univerziteta IPB ukazala je da saznanje o tome kakav uticaj šećer može da ima na fizičko i mentalno zdravlje tokom celog života može da pomogne u kreiranju javne politike i promeni načina na koji se hranimo.
Ovi nalazi podržavaju preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), američkih dijetetskih smernica i Američkog udruženja za srce. Sve ove organizacije zagovaraju ograničavanje slobodnih i dodatih šećera, posebno kod trudnica i dece mlađe od dve godine. Nivoi šećera iz britanskog perioda racionisanja, oko 40 grama dnevno za odrasle i ništa za decu pod dve godine, bliski su onome što SZO preporučuje i danas.
Istraživači naglašavaju i da je izlaganje šećeru samo u materici bilo dovoljno da snizi rizik od hroničnih bolesti, pa ishrana majke tokom trudnoće nosi posebnu težinu.
Ulaganje u ishranu najmlađih može dovesti do dužeg i zdravijeg života, kao i smanjenja ekonomskog tereta hroničnih bolesti. Prvi korak je jednostavan i zahteva samo nekoliko minuta u kuhinji. Pročitajte deklaracije i potražite dodate šećere, sirupe i koncentrate sokova, a slatke napitke izbacite iz redovne ponude, posebno pred najmlađima.
Ako ste trudni ili birate hranu za dete do druge godine, razgovarajte o tome sa pedijatrom ili izabranim lekarom, jer se navike iz tog kratkog perioda, sudeći po podacima koji prate ljude sedam decenija, isplate čitav život.
