Istraživanje sa Univerziteta Osaka Metropolitan identifikovalo je protein optičke atrofije 1 (OPA1) u ćelijama mozga koje kontrolišu apetit. Rezultati, objavljeni 13. avgusta 2026. godine, pokazuju da taj protein značajno utiče na sklonost ka prejedanju, posebno kada je reč o hrani bogatoj mastima, i otkrivaju izražene polne razlike u načinu na koji mozak reaguje na masnu ishranu i na lekove protiv gojaznosti.
Šta OPA1 radi u neuronima hipotalamusa
- Tri dana hrane bogate mastima dovoljna su da izazovu zapaljenje u hipotalamusu.
- Nekoliko dana takve ishrane remeti obradu pamćenja preko neurona hipokampusa.
- Pet dana užina sa puno kalorija menja odgovor na insulin u regionima nagrade i motivacije.
- Osam nedelja svakodnevnih grickalica bogatih mastima i šećerom preuređuje centre nagrade.
OPA1 se nalazi u mitohondrijima MC4R neurona hipotalamusa, ćelija ključnih za regulaciju gladi i energetskog balansa. Mitohondrije su energetske centrale ćelije, a OPA1 je neophodan za održavanje njihove funkcije i metabolizma energije u tim ćelijama koje kontrolišu apetit.
Istraživači su utvrdili da miševi kojima nedostaje OPA1 u MC4R neuronima jedu više, brže dobijaju na težini s godinama i razvijaju gojaznost, naročito kada im je dostupna visokomasna hrana. To ukazuje da OPA1 sprečava prekomernu konzumaciju ukusne, energetski guste hrane time što obezbeđuje efikasan metabolizam energije u neuronima.
Polna razlika koja menja i dejstvo leka
Masnoće iz ishrane, poput sojinog ulja, povećale su ekspresiju OPA1 kod mužjaka divljeg tipa, ali ne i kod ženki. Odsustvo OPA1 dovelo je do većeg unosa hrane i većeg prirasta težine, što je bilo izraženije kod ženki nego kod mužjaka. Isti mehanizam odrazio se i na efikasnost leka: setmelanotid, agonist MC4R receptora koji suzbija apetit, bio je znatno manje efikasan kod ženki bez OPA1, dok je kod mužjaka bez OPA1 zadržao delotvornost.
Taj nalaz se poklapa sa širim istraživanjima koja pokazuju da žene često gube više kilograma uz GLP-1 lekove, ali i češće prijavljuju nuspojave poput mučnine i povraćanja. Jedan od razloga je veća ekspresija GLP-1 receptora u pojedinim regionima zadnjeg mozga, kao i interakcija sa nivoom estrogena.
Kako visokomasna ishrana brzo menja mozak
Otkriće OPA1 deo je sve veće grupe dokaza koji pokazuju koliko brzo visokomasna ishrana menja funkciju mozga, čime se prevazilazi pojednostavljena slika o prejedanju kao nedostatku volje. Studija Univerziteta Yale iz septembra 2019. pokazala je da visokomasna ishrana izaziva zapaljenje hipotalamusa već za tri dana, i to pre nego što se gojaznost uopšte pojavi.
Istraživanja Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline (UNC School of Medicine) iz septembra 2025. i avgusta 2026. pokazala su da čak i kratkotrajna visokomasna ishrana remeti obradu pamćenja, izazivajući hiperaktivnost neurona u hipokampusu u roku od nekoliko dana.
Svakodnevno konzumiranje grickalica bogatih mastima i šećerom dodatno preuređuje krugove nagrade u mozgu, čineći ih osetljivijim na znakove hrane i smanjujući sklonost ka nemasnoj hrani. To se dešava čak i kod osoba normalne težine, u roku od osam nedelja. Promene u odgovoru na insulin u regionima nagrade i motivacije zabeležene su već posle pet dana užinanja sa puno kalorija.
Svoju ulogu ima i osa crevo-mozak: masnoće koje dospeju u creva pokreću nervni signal ka mozgu koji podstiče želju za masnom hranom, nezavisno od ukusa.
Šta to znači za lečenje i javno zdravlje
Nalazi naglašavaju potrebu za personalizovanim pristupom lečenju gojaznosti koji uvažava individualne biološke razlike, uključujući pol. Precizna molekularna osnova tih polnih razlika, posebno način na koji uloga OPA1 u neuronskom metabolizmu energije doprinosi žudnji za mastima, ostaje nedovoljno istražena oblast.
Razumevanje povezanog delovanja različitih regiona mozga i signala iz creva, kao i dugoročnog kognitivnog uticaja visokomasne ishrane koji prevazilazi neposrednu brigu o težini, otvara značajne mogućnosti za intervenciju.
Kako nove terapije budu dolazile na tržište, njihova cena i dostupnost biće ključne, jer mogu da utiču na razlike u zdravstvenoj zaštiti. Dublje razumevanje ovih neurobioloških osnova moglo bi i da promeni društvenu percepciju gojaznosti, podstičući veću empatiju i potencijalno vodeći ka novim regulativama u marketingu hrane.
