Nova studija objavljena u časopisu Nature Food pokazuje da bi skromne promene u ishrani Škota, pre svega smanjenje konzumacije mesa i mlečnih proizvoda, mogle da spreče gotovo 60.000 slučajeva dijabetesa tipa 2 u narednih deset godina, i to bez povećanja troškova hrane. Istraživanje, koje su sproveli Univerzitet u Edinburgu, Univerzitet u Oksfordu i Agencija za standarde hrane Škotske, direktno osporava uvreženo mišljenje da je održiva ishrana nužno skuplja, nudeći jasan put ka boljem javnom zdravlju i zaštiti životne sredine.
Tim je analizirao 33 različita scenarija ishrane usklađena sa preporukama Komiteta za klimatske promene Ujedinjenog Kraljevstva. Ciljevi uključuju smanjenje ukupne potrošnje mesa za 20 odsto do 2030. godine (odnosno 35 odsto do 2050.) i smanjenje konzumacije mlečnih proizvoda za 20 odsto do 2030. godine.
- Zamenite prerađeno meso povrćem, pasuljem ili jajima
- Smanjite unos crvenog mesa za 20 odsto
- Prelazite na biljne alternative mlečnim proizvodima obogaćene jodom
Istraživači su otkrili da jednostavne zamene, gram za gram, prerađeno i neprerađeno meso i mlečni proizvodi zamenjuju se povrćem, pasuljem i jajima, dosledno pružaju značajne dugoročne koristi.
Posebno je važan nalaz da bi fokusiranje na osobe koje najviše konzumiraju crveno meso donelo veće zdravstvene i ekološke prednosti nego jednako smanjenje kod cele populacije. Sa ekološke strane, svi modelirani putevi ishrane pokazali su smanjenje emisija gasova staklene bašte, kao i manju upotrebu zemljišta i vode.
Studija je, takođe, naglasila da emisije povezane sa konzumacijom hrane kod odraslih Škota, uključujući i uvoznu hranu, zapravo premašuju emisije iz same poljoprivredne proizvodnje unutar Škotske, što znači da promene u ishrani su važne za klimatske akcije.
Jedna od glavnih prepreka za prihvatanje održive ishrane bila je percepcija da je ona skuplja. Ova studija to direktno opovrgava: većina promena u ishrani nije imala nikakav ili je imala zanemarljiv uticaj na ukupne troškove hrane. Takođe, potvrđeno je da zamena dela mesa raznovrsnim alternativnim namirnicama ne utiče negativno na unos hranljivih materija.
Iako postoji mogućnost smanjenog unosa joda usled manje konzumacije mlečnih proizvoda, stručnjaci predlažu jednostavno rešenje, obogaćivanje biljnih alternativa jodom, čime se očuvava nutritivna adekvatnost.
