Globalni napori da se smanji umiranje dece suočili su se sa ozbiljnim izazovom. Najnoviji podaci pokazuju da je u 2024. godini procenjeno 4,9 miliona dece umrlo pre svog petog rođendana. Ova brojka uključuje i 2,3 miliona novorođenčadi, što naglašava uporne izazove u sprečavanju smrti u ranom detinjstvu.
Ovo usporavanje napretka, detaljno opisano u nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, ugrožava ciljeve održivog razvoja za smanjenje smrtnosti dece do 2030. godine.
Nijedno dete ne bi trebalo da umre od bolesti za koje znamo kako da ih sprečimo. Ali vidimo zabrinjavajuće znake da se napredak u preživljavanju dece usporava – i to u vreme kada svedočimo daljim globalnim smanjenjima budžeta.
— Katarin Rasel (Catherine Russell), izvršna direktorka UNICEF-a
Izveštaj pod nazivom "Nivoi i trendovi u smrtnosti dece" otkriva da, iako su globalni brojevi umrle dece mlade od pet godina više nego prepolovljeni od 2000. godine, tempo smanjenja se usporio za preko 60% od 2015. Godišnja stopa smanjenja za smrtnost dece ispod pet godina usporila se za 42% u poređenju sa periodom 2000–2015.
Vodeći uzroci smrti za novorođenčad su komplikacije usled prevremenog porođaja (36%) i komplikacije tokom porođaja (21%). Za decu uzrasta od 1 do 59 meseci, zarazne bolesti poput malarije (17%), dijareje i upale pluća ostaju glavni uzročnici smrti. Preko 100.000 dece u ovoj starosnoj grupi umrlo je direktno od teške akutne pothranjenosti u 2024. godini.
Geografski, podsaharska Afrika je u 2024. godini činila 58% svih smrti dece ispod pet godina, a južna Azija 25%. Deca rođena u krhkim i konfliktnim sredinama imaju skoro tri puta veću verovatnoću da će umreti pre svog petog rođendana. Procenjuje se da je u 2024. godini umrlo i 2,1 miliona dece, adolescenata i mladih uzrasta 5–24 godine.
Trenutno, 60 zemalja neće ispuniti cilj održivog razvoja za smrtnost dece ispod pet godina do 2030. godine, a 65 zemalja će propustiti cilj za smrtnost novorođenčadi.
Uprkos značajnom istorijskom napretku, sa padom broja umrle dece širom sveta sa 12,8 miliona 1990. na 4,8 miliona 2023. godine, ovo nedavno usporavanje predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Globalna stopa smrtnosti dece ispod pet godina pala je za 59% od 1990. godine.
Međutim, ovaj napredak sada je ugrožen nizom faktora. Ovi faktori uključuju promene u globalnom finansiranju razvoja, opadajuću pomoć i globalna smanjenja budžeta koja pritiskaju programe za zdravlje majki, novorođenčadi i dece. Krhke i konfliktom pogodene sredine, poput Čada, Demokratske Republike Kongo, Nigera i Nigerije, posebno su pogođene.
Izveštaj takođe napominje da je stvarni teret teške akutne pothranjenosti verovatno potcenjen zbog njenih indirektnih efekata na imunitet. Štaviše, napredak u smanjenju smrtnosti od malarije je u zastoju poslednjih godina, a globalne krize poput pandemije COVID-19 ometale su napredak, dovodeći do pada stopa vakcinacije dece.
Bez obnovljenog fokusa i ubrzanih akcija, projekcije ukazuju da bi između 2025. i 2030. godine moglo da se dogodi 27,3 miliona smrti dece ispod pet godina ako se sadašnji trendovi nastave, pri čemu bi skoro 13 miliona od toga bile smrti novorođenčadi. Procenjuje se da bi do 2030. godine moglo umreti 30 miliona dece pre pete godine ako se ne preduzmu hitne mere.
Stručnjaci naglašavaju da se ove smrti u velikoj meri mogu sprečiti kroz dokazane, jeftine intervencije kao što su vakcine, tretman za tešku akutnu pothranjenost i kvalifikovana nega na porođaju. Vlade, donatori i partneri pozvani su da politički i finansijski daju prioritet preživljavanju dece, fokusirajući se na visokorizične populacije u podsaharskoj Africi, južnoj Aziji i konfliktnim područjima.
Jačanje primarnih zdravstvenih sistema, uključujući zdravstvene radnike u zajednici i kvalifikovane pomoćnike na porođaju, ključno je za zaštitu miliona mladih života.
