Jednostavan test stajanja na jednoj nozi u trajanju od samo 10 sekundi pokazao se kao iznenađujuće moćan prediktor dugovečnosti. Nedavno istraživanje otkriva da je nemogućnost izvođenja ovog osnovnog zadatka povezana sa 84 odsto većim rizikom od smrtnosti od svih uzroka kod osoba starijih od 50 godina u narednoj deceniji.
Ovo otkriće, iz značajne studije objavljene 2022. godine u British Journal of Sports Medicine, naglašava da ravnoteža nije samo mera fizičke stabilnosti, već i važan pokazatelj opšteg zdravlja i budućeg blagostanja.
Sposobnost balansiranja na jednoj nozi je bolji pokazatelj starenja od promena u snazi ili hodu.
— Studija klinike Mejo
Studija, koja je pratila 1.702 učesnika starosti od 51 do 75 godina tokom prosečno sedam godina, otkrila je da 20,4 odsto njih nije moglo da održi stav na jednoj nozi 10 sekundi. Ova nesposobnost se udvostručavala sa svakim narednim petogodišnjim starosnim intervalom, počevši od 51. do 55. godine, što ukazuje na brz pad ravnoteže nakon sredine pedesetih.
Za one starije od 60 godina, postizanje izdržaja od 20 do 30 sekundi na svakoj strani smatra se solidnim standardom, dok 30 sekundi ili više ukazuje na ravnotežu najvišeg nivoa.
Pored predviđanja životnog veka, test stajanja na jednoj nozi pruža ključne uvide u zdravlje mozga. Istraživanje Univerziteta u Kjotu iz 2014. godine povezalo je nemogućnost balansiranja na jednoj nozi 20 sekundi ili duže sa povećanim rizikom od oštećenja malih krvnih sudova u mozgu, uključujući tihe mikromoždane udare (lakunarne infarkte i mikrokrvarenja), kao i smanjenu kognitivnu funkciju.
Ove subkliničke moždane abnormalnosti mogu se javiti bez primetnih simptoma, ali povećavaju rizik od punih moždanih udara i demencije. Mali mozak, koji se često naziva "mini-mozgom", igra vitalnu ulogu u ravnoteži, pamćenju i kognitivnim funkcijama, što znači da se njegovo zdravlje direktno odražava na sposobnost balansiranja.
Ravnoteža prirodno opada sa godinama, a studija klinike Mejo dodatno je naglasila njen značaj. Otkriveno je da je trajanje stajanja na jednoj nozi, posebno na nedominantnoj nozi, bolji pokazatelj starenja od promena u snazi ili hodu. Studija je zabeležila pad od 2,2 sekunde po deceniji za nedominantnu nogu i 1,7 sekundi po deceniji za dominantnu nogu.
Ovaj pad je multifaktorijalan i uključuje koordinisanu funkciju nervnog sistema, vida, vestibularnog sistema unutrašnjeg uha i propriocepcije.
Dobra vest je da se ravnoteža može poboljšati u bilo kom životnom dobu. Programi vežbanja koji uključuju trening snage, dinamički trening ravnoteže, funkcionalno ponovno učenje pokreta i reaktivne vežbe ravnoteže mogu značajno smanjiti rizik od padova i poboljšati nezavisnost.
Reaktivni trening ravnoteže, koji podrazumeva prelazak sa stabilnih na nestabilne površine, pokazao se posebno efikasnim. Štaviše, trening ravnoteže može podstaći neuroplastičnost, potencijalno poboljšavajući kognitivne funkcije, pamćenje i fokus. Poboljšanje ravnoteže takođe jača samopouzdanje, što zauzvrat smanjuje sveprisutni strah od pada među starijim odraslim osobama.
Iako test stajanja na jednoj nozi od 10 sekundi nudi dragocene prognostičke informacije, neki stručnjaci izražavaju nesigurnost u vezi sa njegovom rutinskom primenom u opštim zdravstvenim pregledima bez jasnih smernica o tome kako efikasno integrisati rezultate u kliničku praksu za specifične intervencije.
Takođe je važno napomenuti da su studije koje povezuju ravnotežu sa dugovečnošću opservacione, što ukazuje na povezanost, a ne na direktnu uzročno-posledičnu vezu. Ipak, snažna korelacija i potencijal treninga ravnoteže da poboljša zdravstvene ishode sugerišu praktičnu, primenljivu vezu kako za pojedince, tako i za zdravstvene radnike.
