Neprimetno smanjenje količine soli u osnovnim namirnicama u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu moglo bi da spreči stotine hiljada srčanih i moždanih udara, spase više od hiljadu života godišnje i generiše milijarde funti ušteda u zdravstvu, i to bez ikakve potrebe da ljudi menjaju svoje navike u ishrani. Novo istraživanje, objavljeno krajem januara 2026. u časopisu Hypertension Američkog udruženja za srce, pokazuje koliko snažan javnozdravstveni efekat mogu imati „nevidljive“ strategije smanjenja unosa natrijuma.
Ova mera smanjenja soli prošla je potpuno neprimećeno među francuskim stanovništvom, niko nije primetio da hleb sadrži manje soli.
— Klemans Grav, glavna istraživačica francuske studije
U Ujedinjenom Kraljevstvu, potpuno ispunjenje ciljeva za smanjenje soli iz 2024. godine u 108 kategorija upakovane i hrane za poneti dovelo bi do pada prosečnog dnevnog unosa soli za 17,5 odsto, sa približno 6,1 grama na 4,9 grama dnevno. Ova naizgled skromna promena projektovana je da u naredne dve decenije spreči oko 103.000 slučajeva ishemijske bolesti srca i 25.000 ishemijskih moždanih udara.
Pored toga, procenjuje se da bi Nacionalna zdravstvena služba (NHS) uštedela impresivnih milijardu funti tokom životnog veka odrasle populacije, uz 243.000 dodatnih godina života prilagođenih kvalitetu.
Sličan efekat zabeležen je i u Francuskoj, gde je dobrovoljni sporazum o smanjenju soli u hlebu, posebno u bagetima, doveo do toga da je većina francuskih hlebova do 2023. godine zadovoljila nove standarde za natrijum. Ova mera smanjuje dnevni unos natrijuma za 0,35 grama po osobi i projektovano je da godišnje spreči oko 1.186 smrtnih slučajeva povezanih sa srcem na nacionalnom nivou, dok se hospitalizacije zbog ishemijske bolesti srca smanjuju za 1,04 odsto, a moždani udari za gotovo jedan odsto.
Najveću korist očekuju muškarci i odrasli uzrasta od 55 do 64 godine.
Prednost ovog pristupa je u tome što je neprimetan. Postepenim prilagođavanjem receptura uobičajenih namirnica zaobilazi se veliki izazov promene ponašanja pojedinca, koja je često teško dostižna i još teže održiva. Time se stvara zdravije prehrambeno okruženje po automatizmu, a ukusne navike vremenom se prilagođavaju.
Prekomerna konzumacija natrijuma predstavlja globalni javnozdravstveni problem, direktno povezan sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom), koja je glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, uključujući srčani udar, moždani udar i hroničnu bolest bubrega.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da odrasli unose manje od 2.000 miligrama natrijuma dnevno (manje od 5 grama soli), ali je globalni prosečni unos 2021. godine iznosio 4.278 mg dnevno, što je više nego dvostruko od preporuke. Procenjuje se da je 2023. godine 1,7 miliona smrtnih slučajeva godišnje bilo povezano sa prekomernim unosom natrijuma.
Iako su koristi jasne, prehrambena industrija suočava se s izazovima prilikom smanjenja soli, a da pritom očuva ukus, teksturu i bezbednost hrane. Natrijum-hlorid nije samo pojačivač ukusa, već utiče i na teksturu, trajnost i mikrobiološku ispravnost proizvoda.
Ipak, inovativne tehnologije sastojaka i pojačivači ukusa sve više pomažu u rešavanju ovih problema. Dugogodišnji program smanjenja soli u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji traje od 2003. godine, pokazuje da dosledna politika i angažman industrije mogu dovesti do merljivog pada prosečnog unosa soli tokom dve decenije.
Ovi nalazi naglašavaju važnost koordinisanih napora između donosilaca politika, prehrambene industrije i lidera u javnom zdravlju kako bi se programi smanjenja unosa natrijuma ojačali i sprovodili na globalnom nivou, čime bi se dugoročno unapredilo zdravlje stanovništva i rasteretili zdravstveni sistemi.
