Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je u martu 2026. godine izveštaj koji pokazuje globalni pomak ka inkluzivnijim zdravstvenim politikama za izbeglice i migrante. Prema tom izveštaju, više od 60 zemalja, što predstavlja dve trećine od 93 države članice koje su anketirane, sada uključuje ove grupe u svoje nacionalne zdravstvene politike i zakone.
Ovo predstavlja prvu globalnu osnovu za praćenje napretka ka zdravstvenim sistemima koji odgovaraju potrebama migranata.
Univerzalni zdravstveni sistemi moraju služiti svima. Inkluzija izbeglica i migranata koristi celom društvu i jača našu pripremljenost za buduće zdravstvene izazove.
— Dr Tedros Adhanom Ghebreyesus, generalni direktor WHO-a
Dr Tedros Adhanom Ghebreyesus, generalni direktor WHO-a, istakao je da univerzalni zdravstveni sistemi moraju služiti svima i da inkluzija koristi celom društvu i jača pripremljenost za buduće zdravstvene izazove. Investicija u zdravlje izbeglica i migranata podržava njihovu socijalnu i ekonomsku integraciju, ojačava otpornost zdravstvenog sistema i unapređuje globalnu zdravstvenu bezbednost, što na kraju smanjuje dugoročne troškove.
Ipak, izveštaj ističe da i pored ovog napretka ostaju značajni izazovi. Milioni izbeglica i migranata i dalje se suočavaju sa nejednakim pristupom zdravstvenoj zaštiti, pri čemu su dokumentovani migranti često potpuno isključeni iz punog spektra zdravstvenih usluga. Od 62 zemlje koje su izvestile o inkluziji, samo 30 je navelo da sve podgrupe migranata imaju jednak pristup.
Ovaj napredak podržavaju međunarodni okviri kao što su Globalni akcioni plan WHO-a (2019-2030), Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija i Globalni sporazumi o izbeglicama i migracijama. Ovi okviri naglašavaju princip "ne ostavljati nikoga iza sebe" i imperativ za univerzalnu zdravstvenu zaštitu.
Praktični primeri pokazuju ostvariv napredak. Tajland je proširio zdravstveno osiguranje za migrante, Belgija koristi medijatore za međukulturnu komunikaciju, a Čile uključuje predstavnike migrantskih zajednica u donošenje odluka o primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ove inicijative naglašavaju važnost pristupa zasnovanog na dokazima i prilagođenih strategija.
Najnoviji izveštaj WHO-a ukazuje na ohrabrujući trend ka inkluzivnijim zdravstvenim politikama širom sveta. Iako je postignut značajan napredak u integraciji ovih populacija u nacionalne zdravstvene okvire, ostaju veliki nedostaci u prikupljanju podataka, pripremljenosti za vanredne situacije, kulturološki osetljivoj nezi i obezbeđivanju pravičnog pristupa za sve podgrupe.
Rešavanje ovih izazova kroz kontinuiranu saradnju međunarodnih organizacija i država članica ključno je za postizanje istinski univerzalne zdravstvene zaštite i jačanje globalne zdravstvene bezbednosti za dobrobit svih društava.
