Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je nove preporuke za napredne dijagnostičke alate koji imaju za cilj da značajno ubrzaju globalnu borbu protiv tuberkuloze (TB), jedne od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti na svetu. Ove inovacije, najavljene povodom Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze 24. marta 2026. godine, uključuju prenosive molekularne testove, jednostavne oralne briseve i strategiju grupisanja uzoraka radi smanjenja troškova.
WHO ističe da su ova unapređenja "zaista transformativna" i ključna za proširenje pristupa životno važnim uslugama, suzbijanje prenošenja bolesti i, konačno, iskorenjivanje tuberkuloze.
Unapređenja u dijagnozi tuberkuloze su ključna za proširenje pristupa životno važnim uslugama, suzbijanje prenošenja i, konačno, iskorenjivanje ove bolesti.
— Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
Tuberkuloza i dalje predstavlja vodećeg zaraznog ubicu širom sveta, sa preko 3.300 smrtnih slučajeva dnevno. Svakog dana više od 29.000 ljudi oboli od ove bolesti koja se može sprečiti i izlečiti. Samo u 2024. godini, procenjeno je da se obolilo 10,7 miliona ljudi, a od tuberkuloze je umrlo oko 1,23 miliona ljudi. Jugoistočna Azija učestvuje sa skoro 40% ovih smrtnih slučajeva.
Nove smernice uvode tri ključna dijagnostička napretka. Prvi su prenosivi molekularni testovi koji daju rezultate za manje od sat vremena i dostupni su po manje od polovine cene mnogih postojećih molekularnih dijagnostika. Ovi testovi mogu da otkriju i druge bolesti poput HIV-a, boginja majmuna i HPV-a, promovišući integrisaniji dijagnostički pristup.
Druga novina su oralni brisevi, koji nude jednostavnu alternativu iskašljavanju sputuma i omogućavaju testiranje odraslima i adolescentima koji ne mogu da daju sputum. Istraživanja o dijagnostici tuberkuloze na bazi oralnih briseva traju već više od jedne decenije.
Treća strategija je grupisanje uzoraka sputuma, metod koji kombinuje uzorke više osoba kako bi se smanjili troškovi i poboljšala efikasnost testiranja, posebno u sredinama sa ograničenim resursima.
Generalni direktor WHO-a, dr Tedros Adhanom Ghebreyesus, istakao je "značajan potencijal ovih alata" da brzu i tačnu dijagnozu približe ljudima, čime se spašavaju životi, suzbija prenošenje i smanjuju ukupni troškovi povezani sa tuberkulozom. Uvođenje prenosivih molekularnih testova decentralizuje dijagnozu TB-a, čineći je pristupačnijom u sredinama sa ograničenim resursima.
Bris jezika rešava dugotrajan izazov u dijagnozi tuberkuloze, posebno za decu i veoma bolesne pacijente koji se muče da daju sputum. Iako su veoma korisni, brisevi jezika su otprilike 80% osetljivi kao kultura sputuma, u poređenju sa brisevima sputuma koji su 90% osetljivi, što sugerira da će njihov najveći uticaj biti kada uzorci sputuma nisu izvodljivi.
Ove nove dijagnostičke metode nadograđuju ranija odobrenja WHO-a za brze molekularne testove, kao što su Xpert® MTB/RIF iz 2010. i Xpert® MTB/RIF Ultra, koji je dobio prekvalifikaciju WHO-a u decembru 2024. godine. Države članice na sastanku na visokom nivou Ujedinjenih nacija 2023. godine usvojile su cilj da 100% ljudi sa dijagnozom tuberkuloze bude inicijalno testirano WHO-preporučenim brzim dijagnostičkim testom (WRD) do 2027. godine.
Postignut je napredak, pri čemu je 54% novo dijagnostikovanih pacijenata sa TB-om inicijalno testirano WRD testom u 2024. godini, što je porast u odnosu na 48% u 2023. i 47% u 2022. godini.
Ipak, uspešna primena i širenje ovih novih dijagnostičkih metoda suočavaju se sa izazovima. Istorijski gledano, usvajanje brzih dijagnostičkih alata je ometano visokim troškovima i oslanjanjem na centralizovane laboratorije. WHO planira da objavi sveobuhvatni operativni priručnik i alatku za implementaciju kasnije tokom 2026. godine kako bi olakšao široko usvajanje.
Stop TB Partnerstvo, kroz svoj program TB REACH, aktivno podržava pilot projekte u 12 zemalja, ulažući 2,7 miliona američkih dolara u 18 projekata, kako bi prikupilo dokaze iz stvarnog sveta o implementaciji za ove alate nove generacije.
Realizacija punog potencijala ovih inovacija zahtevaće kontinuirano ulaganje u istraživanje i inovacije, uprkos činjenici da je globalno finansiranje za istraživanje tuberkuloze i dalje značajno ispod procenjene godišnje potrebe od pet milijardi američkih dolara. Pažljivo razmatranje lokalnih operativnih konteksta i snažna podrška za implementaciju od strane globalnih partnera i nacionalnih vlada biće od presudnog značaja da bi se ovi "transformativni" alati zaista iskoristili u borbi protiv jedne od najstarijih i najupornijih pretnji globalnom zdravlju.
