Revolucionarni napredak u tehnologiji interfejsa mozak-računar (BCI) otvara nove mogućnosti za obnavljanje prirodne komunikacije kod osoba sa teškim paralizama, sindromom "zatvorenog u sebi" (locked-in), ALS-om i posledicama moždanog udara. Dr Edvard Čang (Edward Chang), neurohirurg i profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku (UCSF), vodi pionirska istraživanja koja se fokusiraju na dekodiranje signala mozga u tekst, zvučni govor i čak izraze lica, dramatično poboljšavajući brzinu i izražajnost komunikacije.
Ključni korak napravljen je 2021. godine, kada je Čangov tim prvi put uspešno dekodirao cele reči iz moždanih signala paralizovane osobe u tekst na ekranu. Do 2022. godine, njihov sistem za spelling proširio se na preko 1.000 reči. Pravi preokret dogodio se 2023. godine, kada je sistem omogućio ženi sa paralizom, poznatoj kao "En" (Ann), da komunicira brzinom od skoro 80 reči u minuti.
Nedavni proboj u postizanju skoro sinhronog glasovnog prenosa posebno je značajan, jer se bavi kritičnim pitanjem kašnjenja koje je prethodno ometalo prirodan tok razgovora posredovanih BCI-jem.
— Iz istraživačkog pregleda
Ovo je značajno poboljšanje u odnosu na 10-20 reči u minuti koje su tipično dostupne pomoću uređaja za praćenje pokreta glave.
Godine 2024. istraživači su proširili tehnologiju na dekodiranje višejezičkog govora, uključujući engleski i španski. U avgustu iste godine, napredni BCI koji je razvio Čangov tim i objavljen u New England Journal of Medicine vratio je govor pacijentu sa ALS-om sa tačnošću od do 97%, omogućivši interaktivne razgovore u stvarnom svetu.
U martu 2025. godine, istraživanje koje su zajedno vodili dr Čang i dr Gopala Anumančipali (Gopala Anumanchipalli) sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju (UC Berkeley), objavljeno u časopisu Nature Neuroscience, detaljno je opisalo poboljšanu neuroprotezu koja postiže prirodnu i tečnu sintezu govora rešavanjem prethodnih problema sa kašnjenjem signala, omogućavajući skoro sinhroni glasovni prenos.
Ovi napreci značajno utiču na kvalitet života. Mogućnost da se nameravani govor dekodira direktno iz moždanih aktivnosti, ne samo u tekst već i u zvučne reči i izraze lica putem digitalnih avatara, rešava duboku i nezadovoljenu potrebu za bržom i prirodnijom komunikacijom.
Postizanje brzine od skoro 80 reči u minuti i uključivanje glasovnih i facijalnih ekspresija značajno povećava sposobnost pacijenta da se uključi u tečne razgovore, čime se obnavlja ključni aspekt njihovog identiteta i veze sa drugima.
Budući pravci istraživanja usmereni su na razvoj potpuno implantabilnih, bežičnih uređaja sa povećanom gustinom senzora. Ovi napori ukazuju na jasnu putanju ka sveobuhvatnoj restauraciji funkcija za osobe sa neurološkim invaliditetom, uključujući i potencijalnu kontrolu robotskih ruku.
Ova oblast ne nudi samo ogromnu nadu pacijentima, već i poboljšava razumevanje procesa u ljudskom mozgu koji su povezani sa govorom i jezikom. Rad dr Edvarda Čanga podržavaju organizacije poput Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) i Njujorške fondacije za matične ćelije (NYSCF).
