Višedecenijska istraživanja o uticaju vina na zdravlje nastavljaju da daju složene i često kontradiktorne nalaze, dovodeći u pitanje dugogodišnja uverenja i oblikujući nove javnozdravstvene preporuke. Najnovije studije iz 2026. godine sugerišu da sva alkoholna pića ne utiču podjednako na organizam, dok sveži podaci direktno osporavaju snažna upozorenja o vezi alkohola i rizika od raka.
Konzumaciju alkohola treba posmatrati u holističkom životnom kontekstu, uzimajući u obzir ishranu, pušenje, fizičku aktivnost i socioekonomski status, umesto da se izoluje kao jedini faktor rizika.
— Laura C. Pinheiro, PhD, autorka studije u časopisu Journal of General Internal Medicine
Novo istraživanje predstavljeno u avgustu 2026. na naučnoj sesiji Američkog koledža za kardiologiju (ACC.26) dodalo je novu dimenziju debati. Istraživanje, koje je obuhvatilo preko 340.000 odraslih Britanaca praćenih od 2006. do 2022. godine, pokazalo je da su umereni konzumenti vina imali značajno manji, 21 odsto niži rizik od kardiovaskularne smrti u poređenju sa onima koji retko ili nikada ne piju.
Čak i niski nivoi konzumacije žestokih pića, piva ili sidra bili su povezani sa 9 odsto višim rizikom od kardiovaskularne smrti, što dovodi u pitanje opšte savete o unosu alkohola. Umerena konzumacija u ovoj studiji definisana je kao 1,5 do 3 čaše vina dnevno za muškarce i 0,75 do 1,5 čaša dnevno za žene.
Ovaj nalaz naglašava potencijalno jedinstvenu kardioprotektivnu ulogu vina, posebno crnog, koja se često gubi u širim javnim diskusijama.
Dodatno usložnjavajući sliku, veza između alkohola i rizika od raka ostaje poprište sukobljenih dokaza. Dok je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 2023. godine, a potom i Glavni hirurg SAD 2025. godine, proglasila da bilo koja količina alkohola povećava rizik od raka, studija iz maja 2026. objavljena u časopisu Journal of General Internal Medicine ponudila je suprotnu perspektivu.
Istraživanje koje je vodila dr Laura C. Pinheiro nije pronašlo povećanu povezanost između umerene konzumacije alkohola i smrtnosti od raka. Štaviše, ukazalo je da je laka konzumacija alkohola povezana sa 13 odsto manjim rizikom od smrtnosti od raka, dok je teška konzumacija bila povezana sa 21 odsto većim rizikom.
Ovaj nalaz direktno dovodi u pitanje apsolutnije izjave vodećih zdravstvenih institucija, poput one koju je Johns Hopkins Medicine objavio u januaru 2026. godine, a koja povezuje alkohol sa najmanje sedam vrsta raka.
Usred ovih naučnih debata, zvanične smernice o konzumaciji alkohola takođe su u stanju promene, stvarajući potencijalnu zabunu u javnosti. U značajnom zaokretu, Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga SAD i Ministarstvo poljoprivrede SAD objavili su u januaru 2026. godine nove Dijetetske smernice za Amerikance za period 2025-2030, iz kojih su uklonjene konkretne dnevne granice za alkohol.
Novi savet jednostavno glasi: „konzumirajte manje alkohola za bolje opšte zdravlje“, što predstavlja odstupanje od prethodnih preporuka koje su dozvoljavale do dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene. Ova promena izazvala je zabrinutost među nekim zdravstvenim radnicima koji strahuju da bi mogla dovesti do povećane konzumacije i povezanih zdravstvenih problema, ukazujući na mogući uticaj industrije alkohola.
To je u oštrom kontrastu sa kanadskim smernicama iz 2023. godine, koje preporučuju mnogo strožu granicu od najviše dva pića nedeljno za niskorizično pijenje.
