Zamislite da odluke o ishrani koje danas donosite za svoje dete mogu oblikovati njegovo zdravlje čak i kada bude imalo 70 godina. Upravo to pokazuje novo istraživanje koje je iskoristilo jedinstveni istorijski trenutak, prestankom racionisanja šećera u Velikoj Britaniji posle Drugog svetskog rata, da bi otkrilo koliko su prve godine života presudne za dugoročno zdravlje.
Naučnici su analizirali podatke više od 64.000 ljudi i došli do zaključka da ishrana u prvih 1.000 dana, od začeća do drugog rođendana, može značajno smanjiti učestalost nekoliko vrsta raka i usporiti biološko starenje.
- Zamenite zaslađene napitke vodom ili nezaslađenim čajem za celu porodicu.
- Čitajte deklaracije i izbegavajte proizvode sa dodatim šećerom u prvih pet sastojaka.
- Za bebe i malu decu birajte kašice bez dodatog šećera i nudite voće umesto slatkiša.
- Kuvajte kod kuće što češće, tako kontrolišete količinu šećera u obrocima.
Kada je u septembru 1953. godine ukinuto racionisanje šećera, potrošnja je gotovo trenutno skočila sa oko 40 grama dnevno na 80 grama. Deca rođena samo nekoliko meseci pre i posle tog datuma imala su potpuno različitu izloženost šećeru u najosetljivijem periodu razvoja.
Ova prirodna granica omogućila je istraživačima da uporede dugoročne zdravstvene ishode i dođu do ubedljivih uzročno-posledičnih veza. Rezultati su objavljeni u časopisu PNAS i pokazuju da su osobe koje su u ranom detinjstvu unosile manje šećera imale od 36 do 69 odsto manju učestalost određenih karcinoma decenijama kasnije.
Najveće smanjenje zabeleženo je kod raka jetre i intrahepatičnih žučnih puteva (69 odsto), zatim raka prostate (48 odsto), rektuma (40 odsto), pluća (41 odsto) i dojke (36 odsto).
Pored zaštite od raka, rano ograničenje šećera povezano je i sa sporijim biološkim starenjem. Osobe iz grupe sa manje šećera imale su duže telomere na leukocitima, što odgovara otprilike 2,2 godine manjem biološkom starenju, kao i niže nivoe granzima B, markera hronične imunološke aktivacije.
Ovi nalazi nadovezuju se na ranija istraživanja koja su koristila isti istorijski eksperiment i pokazala da manji unos šećera u prvih 1.000 dana smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za do 35 odsto i visokog krvnog pritiska za do 20 odsto, a kod onih koji su ih ipak razvili, pojava bolesti kasnila je četiri, odnosno dve godine.
Slično, rizici od srčanog udara bili su manji za 25 odsto, srčane slabosti za 26 odsto, atrijalne fibrilacije za 24 odsto, moždanog udara za 31 odsto i smrti od kardiovaskularnih bolesti za 27 odsto, sa odlaganjem početka bolesti i do dve i po godine.
