Nova istraživanja otkrila su da rak debelog creva nosi specifičan mikrobni otisak – jedinstvenu zajednicu bakterija koja se dosledno nalazi u njegovim tumorima. Ovo otkriće osporava pretpostavku da svi karcinomi imaju slične mikrobne signatore i vodi ka promeni pristupa dijagnozi i lečenju ove česte bolesti.
Istraživači sa Univerziteta Istočne Anglije (University of East Anglia - UEA) došli su do ovog zaključka analizom podataka sekvenciranja celog genoma od preko 9.000 pacijenata sa karcinomom. Uzorci su obuhvatali 11.735 tumora iz 22 različita tipa karcinoma. U kolorektalnim tumorima konzistentno su pronađene specifične bakterije poput Fusobacterium nucleatum, Escherichia coli i Bacteroides fragilis, za koje se zna da doprinose razvoju i napredovanju bolesti.
Ovaj jedinstveni mikrobni otisak može da vodi kliničare u razvoju personalizovanih planova lečenja, prilagođavajući terapije na osnovu prisustva ili odsustva određenih mikroba koji utiču na odgovor na lečenje.
S druge strane, prisustvo korisnih vrsta kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium povezano je sa jačim anti-tumorskim imunitetom.
- Rak debelog creva ima jedinstvenu mikrobnu zajednicu koja ga razlikuje od drugih karcinoma.
- Specifične bakterije poput Fusobacterium nucleatum povezane su sa napredovanjem bolesti.
- Analiza mikrobioma može dovesti do ranije dijagnoze i personalizovanijeg lečenja.
- Terapijski pristupi se sve više usmeravaju na modulaciju crevnog mikrobioma.
Ovaj mikrobni otisak ima značajan klinički potencijal. On može omogućiti precizniju i raniju dijagnozu, pomoći lekarima u kreiranju personalizovanih planova lečenja i predvideti odgovor pacijenta na različite terapijske pristupe. Zanimljivo je da su istraživači primetili različite mikrobne šeme i kod pacijenata sa ranim nastankom karcinoma (ispod 50 godina), gde se beleži porast prisustva bakterija Akkermansia muciniphila, Bacteroides fragilis i Methanobrevibacter smithii.
Upravo ova saznanja usmeravaju nove terapijske strategije ka modulaciji crevnog mikrobioma. U fokusu su probiotici, prebiotici, transplantacija fekalne mikrobiote, ciljani antibiotici i dijetetske intervencije. Na primer, bakterije Akkermansia muciniphila i Faecalibacterium prausnitzii povezane su sa boljim kliničkim ishodima kod pacijenata na imunoterapiji.
Iako su nalazi za rak debelog creva robustni, naučna debata o postojanju "mikrobioma karcinoma" uopšteno je aktuelna. Izazovi ostaju, uključujući individualne varijacije u mikrobnoj kompoziciji i utvrđivanje kauzalnih veza. Uloga antibiotika je takođe složena; dok neke studije sugerišu poboljšano preživljavanje sa antibioticima tokom hemoterapije za metastatski rak, druge istraživanja pokazuju da disbioza izazvana antibioticima može smanjiti efikasnost leka 5-fluorouracil.
Otkrivanje mikrobnog otiska predstavlja značajan pomak u razumevanju raka debelog creva. Integracija ovih podataka sa genomskim profilisanjem ima za cilj da revolucionariše preciznu onkologiju. Za pacijente i zdravstvene sisteme, analiza mikrobne DNK iz već postojećih podataka sekvenciranja celog genoma nudi moćan i isplativ alat za unapređenje nege.
