Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu (University of Toulouse) došli su do otkrića koje fundamentalno menja razumevanje gojaznosti i metaboličkih bolesti. Protein poznat kao hormon-senzitivna lipaza (HSL), koji se proučava još od 1960-ih godina, ima dvostruku ulogu: ne samo da razgrađuje masti za energiju, već deluje i unutar jedra masnih ćelija, gde je ključan za održavanje njihovog zdravlja i ravnoteže.
Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Cell Metabolism, rešavaju decenijski paradoks: osobe i miševi kojima nedostaje HSL ne postaju gojazni kako se očekivalo, već razvijaju lipodistrofiju – opasno stanje koje karakteriše gubitak zdravog masnog tkiva.
Više od 60 godina HSL je bio poznat kao „hitni prekidač za gorivo“ u organizmu, koji mobiliše uskladištene masne kiseline u periodima povećane potrebe za energijom, poput gladovanja ili vežbanja. Logična pretpostavka bila je da bi bez HSL-a došlo do nagomilavanja masti i gojaznosti.
Međutim, zapažanja na miševima i ljudima sa mutacijama HSL gena dosledno su pokazivala suprotno – razvijali su lipodistrofiju. Ova kontradikcija, prvi put naznačena 2014. godine genetskom karakterizacijom pacijenata sa lipodistrofijom, podstakla je istraživače da potraže dublje objašnjenje.
Istraživački tim predvođen Dominikom Langenom (Dominique Langin, PhD), direktorom Instituta za metaboličke i kardiovaskularne bolesti (I2MC) u Tuluzu, otkrio je HSL-ov „tajni drugi posao“ unutar jedra masnih ćelija. Tamo HSL stupa u interakciju sa drugim proteinima kako bi regulisao ekspresiju gena i održavao optimalnu količinu i zdravlje masnog tkiva.
Ova nuklearna funkcija razlikuje se od njegove enzimske uloge na površini kapljica lipida i ključna je za sprečavanje lipodistrofije. Kako je istakao koautor Žeremi Dufo (Jérémy Dufau), povezivanje HSL-a sa nuklearnim proteinima presudno je za očuvanje zdravog masnog tkiva.
Količina HSL-a unutar jedra nije statična – fino je regulisana i menja se u zavisnosti od metaboličkog stanja organizma. Tokom gladovanja, adrenalin aktivira HSL i podstiče njegov izlazak iz jedra kako bi prioritizovao mobilizaciju masti za energiju. Nasuprot tome, kod gojaznih miševa hranjenih ishranom bogatom mastima, zabeležen je povećan nivo nuklearnog HSL-a, što ukazuje na poremećaj ovog delikatnog regulatornog sistema u patološkim stanjima.
Ovo dinamično kretanje između citoplazme i jedra kontrolišu signalni putevi koji uključuju TGF-β i SMAD3, molekule poznate po uticaju na inflamaciju i metaboličke bolesti. Nuklearni HSL utiče na aktivnost mitohondrija, odnosno proizvodnju energije, i na ekstracelularni matriks, potporni materijal oko masnih ćelija.
Kada su nivoi HSL-a bili sniženi u humanim adipocitima, aktivnost mitohondrija se povećala, dok su se signali vezani za ekstracelularni matriks smanjili – što pokazuje da nuklearni HSL balansira sagorevanje goriva sa fizičkim održavanjem masnog tkiva.
Ovo otkriće menja način na koji nauka posmatra masne ćelije – one nisu samo skladišta, već aktivno učestvuju u regulaciji energetskog sistema organizma. Ova nova perspektiva mogla bi da dovede do razvoja tretmana za gojaznost koji bi bili usmereni na obnavljanje funkcije adipocita i održavanje zdravog masnog tkiva, umesto samo na smanjenje masne mase.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na previše jednostavne intervencije. Eksperimenti na miševima pokazali su da, dok je očuvani nuklearni HSL štitio masnu masu, višak nuklearnog HSL-a pogoršavao je kontrolu šećera u krvi. To znači da će buduće terapije morati pažljivo da „podešavaju lokaciju i količinu“ HSL-a, umesto da jednostavno povećavaju ili smanjuju njegov ukupni nivo.
Istraživanje dolazi u ključnom trenutku. U 2022. godini, 2,5 milijarde ljudi širom sveta bilo je pogođeno prekomernom težinom ili gojaznošću, a 890 miliona odraslih živelo je sa gojaznošću. Potreba za boljim strategijama prevencije i lečenja metaboličkih bolesti, poput dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja, hitnija je nego ikad.
Potrebne su dodatne studije na ljudima kako bi se potvrdili ovi nuklearni obrasci u različitim oblicima i stadijumima gojaznosti, ali ovo otkriće već sada otvara novi put u razumevanju i lečenju metaboličkih poremećaja.
