Nova naučna istraživanja otkrivaju zabrinjavajuću činjenicu - konzumiranje brze hrane sa visokim sadržajem masti i šećera tokom detinjstva i adolescencije može trajno promeniti razvoj mozga. Ove promene utiču na kontrolu apetita, pamćenje i kognitivne funkcije, i mogu ostati prisutne čak i ako osoba kasnije usvoji zdraviju ishranu i normalizuje telesnu težinu.
Studije sa Univerziteta Koledž u Korku (UCC) i Univerziteta Južne Kalifornije (USC) pokazuju da ovi obrasci ishrane remete ključne regije mozga. Hipotalamus, koji reguliše apetit i energetski balans, može biti trajno izmenjen zbog izloženosti brzoj hrani u ranom životu, što dovodi do dugotrajnih poremećaja u ishrani.
"Neke promene koje se lako mogu poništiti u odraslom dobu su mnogo teže reverzibilne kada se dogode tokom detinjstva."
— Profesor Skot Kanoski, USC
Adolescencija je posebno osetljiv period, kada nezdrava ishrana može izazvati trajne promene u sistemu nagrađivanja i povećati rizik od lošeg donošenja odluka i gojaznosti.
Istraživanja sve više istražuju vezu između creva i mozga i mogućnosti za intervencije. Određene probiotske bakterije, kao što je Bifidobacterium longum APC1472, i prebiotička vlakna poput frukto-oligosaharida (FOS) i galakto-oligosaharida (GOS) pokazuju obećavajuće rezultate u popravljanju oštećenja mozga i vraćanju zdravijih obrazaca ishrane.
Dr Harijet Šelekens sa UCC ističe: "Ciljanje mikrobiote creva može ublažiti dugoročne efekte nezdrave ishrane u ranom životu na kasnije ponašanje u ishrani."
Uticaj ishrane ima i šire, društvene implikacije. Majčina ishrana bogata mastima i šećerima tokom trudnoće može izazvati hormonalne promene kod fetusa, što utiče na funkciju mozga i ponašanje, uključujući povećanu sklonost ka slatkoj i masnoj hrani kod potomstva.
Istraživanja prezentirana na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO 2025) pokazuju da deca iz siromašnijih sredina imaju slabiji razvoj mozga, pri čemu su nejednakosti pojačane postojanjem abdominalne gojaznosti.
Ova istraživanja, koja se uglavnom zasnivaju na eksperimentima sa miševima i pacovima, ukazuju na to da rani životni period - od trudnoće do adolescencije - predstavlja ključni i osetljiv vremenski okvir u kome ishrana igra fundamentalnu ulogu u oblikovanju zdravlja mozga i kognitivnih funkcija tokom celog života.
