Novija istraživanja dovode u pitanje tradicionalni pogled na vitamin B12, ukazujući na njegov kompleksan odnos sa rakom. Studija iz 2026. godine, koja je obuhvatila preko 37.000 pacijenata sa rakom debelog creva, pokazala je dramatičnu razliku u ishodima: osobe sa veoma visokim nivoima vitamina B12 imale su srednje vreme preživljavanja od 59,4 meseci, dok je kod onih sa normalnim nivoima zabeleženo 129,8 meseci.
Ovi nalazi podržavaju tumačenje da povišeni B12 može biti marker agresivnije bolesti, a ne nužno znak boljeg nutritivnog statusa.
"U-oblikovana veza" između vitamina B12 i rizika od raka ukazuje da su i preniski i previsoki nivoi problematični.
— Naučnici
Naučnici ukazuju na "U-oblikovanu vezu" između vitamina B12 i rizika od raka, što znači da i preniski i previsoki nivoi mogu biti problematični. Ovakav obrazac skreće pažnju sa isključivog fokusiranja na deficit, jer i odstupanje naviše može pratiti nepovoljniju prognozu ili specifične procese u organizmu povezane sa tumorskim rastom.
Mogući mehanizmi dodatno objašnjavaju zašto visoki nivoi B12 nisu uvek dobra vest. Tumori mogu oštetiti jetru, glavno mesto skladištenja vitamina B12, što dovodi do njegovog oslobađanja u krvotok. Posledično, laboratorijski nalaz može pokazati visoke vrednosti, iako to ne znači da je vitamin funkcionalno dostupan ćelijama.
Dodatno, pojedini tumori mogu pojačati proizvodnju proteina koji se vezuju za B12 i time veštački podići njegov nivo u krvi, bez istinskog povećanja njegove upotrebljivosti u tkivima. Takvi procesi objašnjavaju zašto visoki nivoi u serumu mogu ukazivati na agresivniji tok bolesti.
Posebnu dimenziju donose nalazi o suplementima. Studija iz 2017. godine pokazala je da muškarci koji su pušači i uzimaju velike doze vitamina B12 imaju povećan rizik od raka pluća. Konkretno, rizik je bio tri puta veći kod muškaraca pušača koji su uzimali visoke doze ovog vitamina.
Taj efekat nije primećen kod žena, bivših pušača ili osoba koje nikada nisu pušile, što ukazuje na specifičnu interakciju između vitamina B12 i pušenja i upućuje na potrebu za opreznim tumačenjem uloga suplemenata u različitim populacijama.
Praktične implikacije su jasne. Za pojedince, ovo je podsetnik da "više nije uvek bolje" kada su vitamini u pitanju, posebno o B12, jer povišeni nalazi mogu pratiti nepovoljan tok bolesti ili specifične biološke procese, a ne nužno korist. Za lekare, neobjašnjeno visoki nivoi vitamina B12 treba da budu crvena zastava i signal za dalju dijagnostiku, posebno u kontekstu sumnje na malignitet ili procene težine bolesti.
U kliničkoj praksi, razumevanje konteksta povišenog B12 postaje važno koliko i sam broj na laboratorijskom izveštaju.
Istraživanja se nastavljaju kako bi se razjasnili precizni mehanizmi koji stoje iza U-oblikovanog odnosa i uloge tumorskih procesa u podizanju cirkulišućeg B12. Ipak, već sada se nameće poruka da pristup vitaminu B12 mora biti pažljivo razmotren i personalizovan, uz uvažavanje razlika među pacijentima i potencijalnih interakcija, poput one zabeležene kod muškaraca pušača.
Za zdravstvene radnike i pacijente u regionu, ovi podaci pomažu da se bolje protumače laboratorijski nalazi i da se donesu informisanije odluke u daljem ispitivanju i praćenju bolesti.
