Lekovi za dijabetes i gojaznost, poznati kao GLP-1 preparati, mogli bi značajno uticati na javnu bezbednost. Prema revolucionarnom istraživanju objavljenom 17. juna 2026. godine u časopisu Criminology, naučnici sa Univerziteta Rutgers (Rutgers University) otkrili su da kod trenutnih korisnika agonista receptora glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1 RA) postoji znatno slabija veza između utvrđenih faktora rizika, poput impulsivnosti i konzumacije alkohola, i nasilnog kriminalnog ponašanja.
Pomaže pojedincima da 'zastanu, identifikuju nestabilan ili negativan impuls i odluče da ne deluju na osnovu njega', čime se slabi direktan most od impulsa do fizičke reakcije, umesto da se eliminiše sama impulsivnost.
— Kristofer Tomas (Christopher Thomas), Univerzitet Rutgers
Najznačajniji nalaz studije otkriva da je kod osoba koje trenutno koriste GLP-1 terapije, veza između impulsivnosti i nasilnog ponašanja bila za približno 62% slabija u poređenju sa bivšim korisnicima. To sugeriše da ovi lekovi mogu smanjiti impulsivno ponašanje, pružajući novu perspektivu o njihovim efektima.
Studija sa Univerziteta Rutgers, čiji su koautori Dr Danijel K. Semenza (Daniel C. Semenza) sa Škole javnog zdravlja na Rutgersu i Kristofer Tomas (Christopher Thomas), docent na Univerzitetu Rutgers-Kamden (Rutgers University-Camden), analizirala je podatke iz nacionalno reprezentativne američke ankete sprovedene 2025. godine na 7.521 odrasloj osobi, sa posebnim fokusom na 821 pojedinca koji su koristili GLP-1 lekove.
Istraživači pretpostavljaju da GLP-1 preparati utiču na ponašanje interakcijom sa regionima mozga bogatim GLP-1 receptorima, koji su ključni za regulaciju nagrade, signalizaciju dopamina, motivaciju i kontrolu impulsa, uključujući striatum i prefrontalni korteks.
Kristofer Tomas je uporedio delovanje leka sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom (KBT), objašnjavajući kako on pomaže u prekidanju automatske reakcije. Ovaj neurobiološki mehanizam pruža dublje razumevanje kako ovi lekovi mogu uticati na više kognitivne procese povezane sa agresijom.
Potencijal GLP-1 lekova za smanjenje nasilnih sklonosti otvara nova istraživačka polja u javnom zdravlju i kriminologiji. Danijel Semenza, koji je takođe direktor istraživanja u Centru za istraživanje oružanog nasilja u Nju Džerziju (New Jersey Gun Violence Research Center), naglasio je značaj ovih nalaza za javnu politiku i smanjenje stope kriminala.
Džon Roman (John Roman), profesor prava na Univerzitetu u Čikagu (University of Chicago), čak je sugerisao da bi 'lekovi za smanjenje kriminala' mogli doneti šire društvene koristi, uključujući potencijalno smanjenje ekonomskih troškova povezanih sa zavisnošću i zatvorskim kaznama.
Važno je napomenuti da je ova studija opservaciona i transverzalna, što znači da identifikuje povezanost, ali ne može definitivno dokazati uzročno-posledičnu vezu. Oba autora naglašavaju da je ovo 'prvi korak, a ne konačan odgovor', pozivajući na rigorozne longitudinalne i eksperimentalne studije kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Nik Horton (Nick Horton), ko-izvršni direktor organizacije OpenDoors koja pruža podršku bivšim zatvorenicima, već planira randomizovano kontrolisano ispitivanje (RKI) kako bi istražio uticaj semaglutida na recidivizam, smrtne slučajeve od predoziranja i ponovno spajanje porodica.
