Najnoviji naučni radovi ozbiljno preispituju uvrežena uverenja o povremenom postu kod žena. Istraživanje Nemačkog centra za dijabetes iz decembra 2025. godine sugeriše da koristi ovog režima ishrane možda ne potiču toliko od sužavanja prozora za jelo koliko od sveukupnog smanjenja unosa kalorija.
Ključna razlika je: ako se sati jedenja skrate, a ukupan dnevni unos ostane isti, očekivane kardiometaboličke prednosti izostaju. Naučnici ističu da je pristup mora biti visoko individualizovan, posebno zbog osetljive interakcije sa ženskim hormonima.
Jedan od najsnažnijih novih dokaza dolazi iz kliničkog ispitivanja objavljenog u martu 2026. godine, koje je vodila Krista Varadi. Premenopauzalne žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) koje su šest meseci primenjivale jelo u okviru šestosatnog prozora izgubile su u proseku 4,5 kilograma (10 funti).
Još važnije, došlo je do značajnog smanjenja ukupnog testosterona i slobodnog androgenog indeksa, preciznijeg pokazatelja aktivnog testosterona. Ove hormonalne promene ukazuju da povremeni post može biti dragoceno oruđe u upravljanju PCOS-om, potencijalno poboljšavajući menstruaciju i plodnost tako što deluje na hiperandrogenizam i insulinsku rezistenciju.
Ženski hormonski sistem, posebno osovina hipotalamus-hipofiza-jajnici (HPO), izuzetno je osetljiv na raspoloživost energije. Agresivni protokoli posta kod žena u reproduktivnom periodu mogu poremetiti nivoe estrogena i progesterona, što potencijalno utiče na ovulaciju i menstrualni ciklus – dovodi do nepravilnosti ili čak amenoreje.
Registrovana dijetetičarka Džulija Zumpano navodi da se to može manifestovati kao promene raspoloženja, glavobolje, pa čak i neplodnost. Ipak, slika je složenija: dok su neke brige o reproduktivnim hormonima zasnovane na ekstremnim studijama na glodarima, novija humana ispitivanja pokazuju da umereni povremeni post dosledno ne menja nivoe estrogena, gonadotropina (LH, FSH) ni prolaktina kod odraslih žena.
Kod postmenopauzalnih žena, čiji su hormonski nivoi već stabilni i niski, post može biti efikasniji i manje rizičan po hormonsku ravnotežu.
Manje poznat, ali važan ugao tiče se dehidroepiandrosterona (DHEA). Studija iz 2022. godine koja je ispitivala prozor za jelo od 4 do 6 sati pokazala je značajan, iako još uvek u granicama normale, pad nivoa DHEA od 14% kod žena i pre i posle menopauze. Iako je DHEA ključan za funkciju jajnika, umereno smanjenje može biti i korisno – na primer, u smanjenju rizika od raka dojke – što otvara složen i često zanemaren dvostruki efekat.
Koristi povremenog posta prevazilaze gubitak kilograma i hormone. Izveštaj ScienceDaily-ja iz maja 2026. godine navodi da dijete zasnovane na povremenom postu dovode do značajnog mršavljenja, povoljnijih metaboličkih markera i izraženih promena u crevnoj flori.
Ove promene praćene su promenama u moždanim regijama koje upravljaju apetitom i samokontrolom, što ukazuje na dublju, koordinisanu ulogu osovine creva–mozak. Što se tiče zdravlja kostiju, kratkoročne studije (do 6 meseci) sugerišu da vremenski ograničeno jedenje i post svaki drugi dan ne štete koštanom tkivu, čak mogu i blago zaštititi od gubitka koštane mase tokom umerenog mršavljenja.
Ipak, dugoročni efekti – naročito na očuvanje mišićne mase kod žena – ostaju nedovoljno istraženi. Zanimljivo je da studija iz decembra 2024. godine objavljena u časopisu eLife, sprovedena na starijim miševima, povezuje povremeni post sa pojačanom mitohondrijalnom aktivnošću i smanjenjem ćelijskog stresa povezanog sa starenjem, čime se obnavlja zarastanje kostiju na nivo mladosti – uz promene u crevnom mikrobiomu.
Uprkos potencijalnim koristima, povremeni post nije za svakoga. Izričito se ne preporučuje trudnicama, dojiljama ni osobama sa istorijom poremećaja u ishrani. Osobe sa dijabetesom smeju da primenjuju post samo uz strogi medicinski nadzor.
Istraživanja takođe pokazuju da su pridržavanje povremenog ograničenja energije i posledični gubitak kilograma niži kod mlađih žena u odnosu na starije žene i muškarce – demografska razlika koja se često previdi. Posebno nedostaju podaci o koristima i štetama posta kod žena zdrave telesne težine, kod kojih su potencijalni neželjeni efekti na reproduktivno i koštano zdravlje ozbiljnija briga.
Razvoj nauke naglašava da su efikasnost i bezbednost povremenog posta za žene izrazito individualni – konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom pre početka bilo kakvog režima posta je od suštinskog značaja.
