Nova sveobuhvatna sistematski pregled i meta-analiza Univerziteta u Adelejdu donosi ohrabrujuće vesti za sve koji pokušavaju da ostave pušenje – vežbanje se pokazalo kao važan faktor koji može povećati uspeh u odvikavanju od nikotina. Istraživanje, objavljeno 7. aprila 2026. godine u časopisu Journal of Sport and Health Science, predstavlja najobimniju analizu do sada, obuhvativši 59 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja sa više od 9.000 učesnika.
Tim predvođen dr Benom Singom i profesorkom Kerol Maher sintetizovao je nalaze koji fizičku aktivnost pozicioniraju kao praktičan i jeftin alat u borbi protiv zavisnosti.
- Smanjuje žudnju za cigaretama
- Poboljšava raspoloženje i smanjuje stres
- Pomaže u kontroli telesne težine tokom odvikavanja
- Podstiče transformaciju identiteta – od pušača ka vežbaču
Jedno od najneposrednijih otkrića jeste da čak i jedna sesija vežbanja može smanjiti žudnju za cigaretom u trajanju do 30 minuta nakon aktivnosti. Ovaj efekat pruža korisnu strategiju za kontrolu intenzivnih, ali kratkotrajnih impulsa koji su čest uzrok recidiva tokom pokušaja ostavljanja. Vežbanje većeg intenziteta posebno je efikasno u izazivanju najvećeg pada žudnje.
Pored trenutnog olakšanja, studija je pokazala da su učesnici uključeni u programe vežbanja imali 15 odsto veću verovatnoću da postignu kontinuiranu apstinenciju od pušenja i 21 odsto veću verovatnoću da prijave da nisu pušili u periodu od sedam dana, u poređenju sa kontrolnim grupama.
Prosečna dnevna potrošnja cigareta takođe je smanjena za otprilike dve cigarete manje dnevno. Ove brojke predstavljaju značajan napredak u kratkoročnom uspehu odvikavanja, naglašavajući potencijal vežbanja da pomogne većem broju ljudi da započnu i izdrže najizazovnije početne faze prestanka pušenja.
Koristi vežbanja prevazilaze samo borbu protiv žudnje. Ono ublažava uobičajene simptome apstinencije, poboljšava raspoloženje, smanjuje stres i može čak da neutrališe dobijanje na težini koje često prati prestanak pušenja – što je velika briga za mnoge. Ovi efekti „dobrog osećanja“ delimično se pripisuju oslobađanju dopamina i serotonina, koji stimulišu moždane puteve nagrađivanja slično nikotinu, pomažući u regulaciji raspoloženja i smanjenju impulsa za cigaretom.
Prethodne inicijative, poput programa „Trči da prestaneš“ (Run to Quit), istakle su kako vežbanje može podstaći „transformaciju identiteta“, gde učesnici počinju da sebe vide kao trkače, a ne kao pušače, što dodatno jača njihovu posvećenost odvikavanju. Ovaj psihološki pomak, zajedno sa poboljšanom samopouzdanošću i razvojem novih zdravih navika, ključan je za trajnu apstinenciju.
Istraživači ističu da je vežbanje „dodatni, jeftin i praktičan alat“ koji treba integrisati uz postojeće podrške za odvikavanje od pušenja, poput savetovanja i lekova, a ne zamena za njih. Ova nijansirana perspektiva je važna jer su neki raniji sistematski pregledi, uključujući i Kohranovu reviju (Cochrane Review) prvi put objavljenu 2000. godine, našli nedovoljno dokaza da bi se sa sigurnošću zaključilo da samo vežbanje značajno povećava dugoročne stope prestanka pušenja u poređenju sa podrškom za odvikavanje.
Studija Univerziteta u Adelejdu, uključivanjem šireg spektra pristupa vežbanju, jača dokaze za kontinuiranu apstinenciju i kratkoročno smanjenje žudnje, ali konsenzus ostaje da je vežbanje najefikasnije kao deo sveobuhvatne strategije odvikavanja.
Značajna praznina koju je identifikovao tim iz Adelejda jeste nedostatak istraživanja o efikasnosti vežbanja u podršci osobama koje pokušavaju da ostave vejpovanje. S obzirom na globalni porast upotrebe elektronskih cigareta, posebno među mlađim generacijama, ova oblast predstavlja hitan prioritet za buduća istraživanja.
Sledeći ključni korak, prema rečima dr Singa i profesorke Maher, jeste efikasna integracija vežbanja u stvarne programe odvikavanja, uključujući digitalne, društvene i kliničke usluge. Ova integracija bi mogla da ponudi praktičnu, nefarmakološku opciju, proširujući domet napora za odvikavanje i potencijalno donoseći značajne ekonomske koristi kroz smanjene troškove zdravstvene zaštite i povećanu produktivnost.
Za 80 odsto od 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu koji žive u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, niska cena i dostupnost vežbanja čine ga posebno obećavajućom javnozdravstvenom intervencijom.
