Novi repelent protiv komaraca, napravljen od lokalno uzgajane mačje trave, predstavljen je 8. jula 2026. na konferenciji Društva za eksperimentalnu biologiju u Firenci. DSK losion, nazvan po lokalnom lideru Disonu Stivenu Kalebu (Dison Stephen Kalebo), u terenskim ispitivanjima u ruralnoj Ugandi pokazao je efikasnost uporedivu sa DEET-om, ali po znatno nižoj ceni.
Istraživanje je rezultat saradnje Univerziteta Kardif iz Velsa i Univerziteta Makerere iz Ugande.
Ključna prepreka koju ovaj projekat zaobilazi je nemogućnost patentiranja prirodnih jedinjenja. Nepetalakton, aktivna supstanca u mačjoj travi (Nepeta cataria), odavno je poznat po svojstvima odbijanja insekata, ali velike farmaceutske kompanije tradicionalno izbegavaju njegovu komercijalizaciju upravo zato što ne mogu da zaštite patent.
Taj sistemski vakuum otvorio je prostor da lokalna zajednica preuzme inovaciju u svoje ruke.
U ogledima sprovedenim u distriktu Budaka na istoku Ugande, metodom privlačenja komaraca ljudskim mirisom, koncentracija od 6 odsto ulja mačje trave u DSK losionu bila je „jednako efikasna kao DEET“. Poređenje je vršeno sa komercijalnim preparatom od 15 odsto DEET-a, uobičajenim u Ugandi, dok se putnicima iz Velike Britanije često preporučuju repelenti sa najmanje 50 odsto DEET-a za malarična područja.
Čak je i koncentracija od svega 2 odsto pokazala tek neznatno manju delotvornost. Korisnici su takođe prijavili prijatniji, biljni miris u poređenju sa DEET-om, bez neželjenih reakcija na koži. Za poljoprivrednike koji žive na ivici egzistencije, uvozni DEET proizvodi su preskupi, a mačja trava uspeva u ugandskom tlu uz minimalne poljoprivredne inpute.
Projekat počiva na modelu društvenog preduzeća CEMPOP Uganda Limited (Community Enterprise Model for Plant Oil Production). Lokalni radnici i volonteri uključeni su u svaku fazu – od uzgoja biljaka i ekstrakcije ulja do proizvodnje samog losiona. DSK losion se u početku delio besplatno zahvaljujući donacijama, a sledeća faza podrazumeva prodaju po simboličnoj ceni kako bi se stvorio „samoodrživ sistem u kojem se novac vraća svima u lancu“.
Time se direktno povezuju zdravstveni ishodi sa ekonomskim osnaživanjem lokalnog stanovništva.
Malarija ostaje težak globalni zdravstveni problem: u 2024. godini zabeleženo je oko 282 miliona infekcija i 610.000 smrtnih slučajeva širom sveta, najviše među decom u afričkim zemljama. Samo u Ugandi potvrđeno je 12,7 miliona slučajeva. Rastuća otpornost komaraca na postojeće insekticide i lekove dodatno naglašava potrebu za novim strategijama prevencije.
DSK losion smanjuje oslanjanje na terapiju lekovima, a pokazao je potencijal i protiv drugih insekata, poput mušica i krpelja, što otvara mogućnost šire primene u Africi, pa i na globalnom tržištu. Dodatnu prednost daje činjenica da je ulje mačje trave već priznato kao aroma za hranu od strane Evropske agencije za bezbednost hrane, što bi moglo da ubrza buduća toksikološka odobrenja.
I pored obećavajućih rezultata, izazovi ostaju. Istraživač entomolog Svai Kjeba (Swai Kyeba), koji nije učestvovao u studiji, upozorava da je niska doslednost u primeni čest problem kod repelentnih sredstava jer zahtevaju redovno nanošenje. To je praktično pitanje koje će projekat morati da reši kako bi se obezbedila široka i trajna zaštita.
