Ekstremna dugovečnost u Italiji više nije ograničena na čuvene „plave zone“ poput Sardinije. Nova studija objavljena u junu 2026. u časopisu Nutrients otkriva da se populacije koje doživljavaju duboku starost kontinuirano šire širom zemlje, a neočekivani centri pojavljuju se i u južnim regionima.
Kod stanovnika Čilenta zabeleženi su povišeni nivoi amidiranog peptidnog hormona adrenomedulina (PAM), koji je povezan sa jakom mikrocirkulacijom – jakim indikatorom produžene dugovečnosti.
— CIAO studija, 11. godišnji simpozijum, maj 2026.
Istraživanje pod nazivom „Beyond the Blue Zones: Healthy Aging and Extreme Longevity in Italy (1982–2025)“ pokazuje stalan rast udela osoba starijih od 85 i 90 godina u periodu od 1982. do 2025. godine, pri čemu se regija Čilento na jugu izdvojila sa pokazateljima dugovečnosti uporedivim sa Sardinijom.
Dok centralne i severne oblasti – Ligurija, Emilija-Romanja i Toskana – i dalje prednjače po udelu najstarijeg stanovništva, Čilento privlači pažnju naučnika zbog specifičnog spoja faktora. Dugovečnost u ovoj regiji snažno je povezana sa nižim stopama smrtnosti od dijabetesa i cerebrovaskularnih bolesti, kao i sa zdravijim profilom ishrane u kojoj dominira visok unos povrća.
Ovi nalazi podstakli su detaljnije istraživanje mehanizama koji stoje iza ekstremnog starenja.
Čilento je od 2015. godine u fokusu „Inicijative za ishode starenja u Čilentu“ (CIAO), čiji je 11. simpozijum u maju 2026. osvetlio manje poznate faktore. Pored hormonskih specifičnosti, istraživanje iz 2023. godine ispitalo je i kvalitet lokalne vode za piće.
Opštine sa najvećom koncentracijom dugovečnih stanovnika imale su alkalnu vodu, meku do srednje tvrdu, sa odličnim ukupnim rastvorenim čvrstim materijama, niskim natrijumom i adekvatnim koncentracijama gvožđa i mangana. Dodatno, kognitivni status osoba starijih od 90 godina u Čilentu bio je uporediv sa mlađim sustanarima (50–75 godina), bez značajnih razlika u markerima oksidativnog stresa ili APOE genotipu, koji se povezuje sa rizikom od Alchajmerove bolesti.
Psihološki faktori, poput otvorenosti za nova iskustva i boljih strategija suočavanja, takođe su se pokazali važnim za aktivan životni stil i uspešno starenje među stogodišnjacima na Sardiniji.
Koncept „plavih zona“ i dalje izaziva akademske rasprave. Kritičari ukazuju na moguće metodološke slabosti, uključujući probleme sa verifikacijom godina, pristrasnu selekciju populacije i administrativne greške, sugerišući da tvrdnje o dugovečnosti ponekad mogu biti povezane sa siromaštvom, slabim vitalnim registrima ili čak prevarom.
S druge strane, zagovornici brane rigorozne procedure validacije starosti koje se sprovode u plavim zonama, a koje podrazumevaju unakrsnu proveru više nezavisnih dokumenata kako bi se greške svele na minimum. Primer je Arčakena na severoistoku Sardinije, koja je u septembru 2025. dobila zvanični sertifikat „plave zone“, što se pripisuje spoju tradicionalnog agro-pastoralnog života, umerene ishrane, jakih društvenih veza i skorašnje ekonomske modernizacije.
