Novo istraživanje otkriva da ultra-prerađena hrana tiho narušava kognitivne funkcije i značajno povećava rizik od demencije, čak i kod ljudi koji se inače hrane zdravo. Ovo otkriće menja naše razumevanje ishrane, ističući da industrijska prerada, a ne samo nutritivni sastav, značajno utiče na zdravlje mozga.
Ultra-prerada hrane često uništava njenu prirodnu strukturu i uvodi potencijalno štetne supstance poput veštačkih aditiva ili hemikalija koje se koriste u procesu proizvodnje.
— Dr Barbara Kardozo, Univerzitet Monaš
Studija objavljena 24. aprila 2026. godine, koju su sproveli Univerzitet Monaš (Monash University), Univerzitet u Sao Paulu (University of São Paulo) i Univerzitet Dikin (Deakin University), a objavljena u časopisu "Alchajmerova bolest i demencija: Dijagnoza, procena i praćenje bolesti" (Alzheimer's & Dementia: Diagnosis, Assessment & Disease Monitoring), pronašla je direktnu vezu između visokog unosa ultra-prerađene hrane i smanjenih kognitivnih funkcija, posebno utičući na pažnju i brzinu mentalne obrade.
Dr Barbara Kardozo (Barbara Cardoso), glavna autorka sa Univerziteta Monaš, naglasila je da je za svakih 10 odsto povećanja dnevnog unosa energije iz ultra-prerađene hrane — što je otprilike jednako dodavanju standardne kesice čipsa dnevnoj ishrani — primećen jasan i merljiv pad sposobnosti fokusiranja.
To se odrazilo na konstantno niže rezultate na standardizovanim kognitivnim testovima koji mere vizuelnu pažnju i brzinu obrade.
Iznenađujuće je da su ovi negativni efekti na pažnju i brzinu obrade primećeni čak i kod osoba koje su se pridržavale zdrave mediteranske ishrane. Ovo sugeriše da je industrijska prerada hrane, uključujući razaranje prirodne strukture namirnica i unošenje veštačkih aditiva, primarni pokretač kognitivnog oštećenja, nezavisno od toga da li je ishrana inače bogata korisnim nutrijentima.
Pored neposrednog uticaja na fokus, ultra-prerađena hrana predstavlja dugoročnu pretnju po zdravlje mozga. Studija sa Harvarda objavljena 3. juna 2026. godine u "Američkom časopisu za javno zdravlje" (American Journal of Public Health), pratila je više od 5.370 starijih odraslih osoba tokom skoro devet godina.
Otkriveno je da su oni sa najvećim unosom ultra-prerađene hrane imali čak 58 odsto veći rizik od razvoja demencije i 46 odsto veći rizik od kognitivnog oštećenja bez demencije u poređenju sa onima koji su je jeli najmanje. Sa druge strane, pojedinci koji su davali prednost celovitim, minimalno prerađenim namirnicama pokazali su 41 odsto manji rizik od demencije i 24 odsto manji rizik od kognitivnih oštećenja.
Ranija istraživanja, poput studije iz 2022. godine objavljene u "JAMA Neurology", takođe su ukazala da veći unos ultra-prerađene hrane dovodi do bržeg tempa kognitivnog opadanja tokom osmogodišnjeg perioda.
Uticaj se proteže i na samu arhitekturu mozga. Ishrana bogata ultra-prerađenom hranom povezana je sa nepovoljnim promenama u strukturi mozga, uključujući smanjen volumen sive mase i narušen integritet bele mase, a oba su ključna za zdravo funkcionisanje mozga.
Stručnjaci ukazuju na nekoliko mehanizama putem kojih ultra-prerađena hrana nanosi kognitivnu štetu. Ultra-prerada često uništava prirodnu matricu hrane i uvodi potencijalno štetne supstance poput veštačkih aditiva, hemikalija iz procesa proizvodnje, emulgatora i boja.
One mogu pokrenuti hroničnu upalu u mozgu, oksidativni stres i neurodegenerativne procese. Štaviše, ultra-prerađena hrana narušava osovinu creva-mozak smanjujući mikrobnu raznovrsnost i utičući na ključne neurotransmitere poput dopamina i serotonina, koji su od suštinskog značaja za motivaciju, raspoloženje i kogniciju.
Zabrinutost se proteže i na rani životni period, jer istraživanja ističu da konzumiranje ultra-prerađene hrane tokom trudnoće i dojenja može dovesti do doživotnih metaboličkih i neurorazvojnih posledica po potomstvo.
S obzirom na to da ultra-prerađena hrana čini približno 42 odsto dnevnog energetskog unosa u Australiji i preko 50 odsto u zemljama poput SAD i Velike Britanije, ovi nalazi nose duboke implikacije za javno zdravlje. Dosledni dokazi u različitim populacijama i metodologijama naglašavaju hitnu potrebu za preciznijim smernicama o ishrani koje bi naglasile ograničavanje unosa ultra-prerađene hrane u svim starosnim grupama.
Iako većina studija uspostavlja korelacije, a ne direktnu uzročnost, sve veći broj dokaza sugeriše da čak i skromno smanjenje konzumiranja ultra-prerađene hrane može doneti značajne koristi za zdravlje mozga. To zahteva ponovno vrednovanje naših izbora hrane, dajući prednost celovitim, neprerađenim namirnicama kako bismo očuvali kognitivne funkcije tokom celog života.
