Novo istraživanje sa Univerziteta Kolumbija (Columbia University) otkrilo je važnu vezu između blagog, hroničnog nedostatka sna i merljivog povećanja telesne težine. Studija, objavljena u julu 2026. godine u časopisu Annals of Internal Medicine, pokazala je da su odrasle osobe koje su tokom šest nedelja gubile samo 80 minuta sna po noći u proseku dobile oko 0,45 kilograma i provodile znatno više vremena u sedećem položaju.
Ovo otkriće je posebno značajno jer simulira obrasce spavanja iz stvarnog života, za razliku od prethodnih istraživanja koja su se uglavnom fokusirala na ekstremnu deprivaciju sna.
Ako se ovaj obrazac nastavi tokom cele godine, mogao bi dovesti do klinički značajnog povećanja telesne težine, što značajno podiže dugoročni rizik od gojaznosti, dijabetesa i srčanih oboljenja.
— Istraživači sa Univerziteta Kolumbija
Studija, koju su vodili Mari-Pjer St-Onž (Marie-Pierre St-Onge) i Faris Zuraikat (Faris Zuraikat), obuhvatila je 95 zdravih odraslih osoba koje su uobičajeno spavale sedam do osam sati noću. Učesnici su prošli kroz dve faze od po šest nedelja: jednu sa svojim normalnim snom i drugu u kojoj je vreme odlaska na spavanje odloženo za 90 minuta, što je rezultiralo sa približno 80 minuta manje sna.
Iako 0,45 kilograma u šest nedelja može delovati skromno, istraživači naglašavaju da bi, ukoliko se ovaj obrazac nastavi tokom cele godine, mogao dovesti do klinički značajnog povećanja telesne težine, što značajno podiže dugoročni rizik od gojaznosti, dijabetesa i srčanih oboljenja.
Mehanizmi koji povezuju nedovoljno sna i gojenje su višestruki i uključuju složenu interakciju hormonalnih, metaboličkih i bihejvioralnih promena. Primarni pokretač je narušavanje hormona koji regulišu apetit. Nedostatak sna povećava nivo grelina, hormona gladi, dok istovremeno smanjuje leptin, koji signalizira sitost.
Ova neravnoteža dovodi do pojačane žudnje, često za visokokaloričnom hranom bogatom ugljenim hidratima i mastima. Neka istraživanja ukazuju da osobe sa nedostatkom sna unose preko 300 dodatnih kalorija dnevno.
Metabolička funkcija takođe trpi posledice. Nedovoljno sna može smanjiti insulinsku osetljivost, što otežava telu preradu šećera i podstiče skladištenje masti, posebno u predelu stomaka. Povišen kortizol, hormon stresa, dodatno doprinosi povećanom apetitu i nakupljanju abdominalne masnoće.
Štaviše, deprivacija sna može oslabiti funkciju frontalnog režnja mozga, utičući na donošenje odluka i samokontrolu, što vodi ka lošijim izborima hrane.
Implikacije ovih nalaza prevazilaze pojedinačne obime struka. S obzirom na to da otprilike 30 odsto odraslih rutinski spava pet do šest sati, široko rasprostranjena pojava blagog nedostatka sna sugeriše značajne društvene i ekonomske posledice. To uključuje povećan ekonomski teret usled viših stopa gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, kao i smanjenu produktivnost radne snage zbog umora i narušenih kognitivnih funkcija.
Normalizacija nedovoljnog sna u modernom društvu mogla bi podsticati kulturu duga u snu sa dugoročnim posledicama po javno zdravlje.
Iako studija sa Kolumbije pruža snažne dokaze o vezi između blagog ograničenja sna i povećanja telesne težine, važno je priznati da na upravljanje težinom utiču i ishrana, genetika i fizička aktivnost. Pojedina istraživanja su, na primer, predstavila nedosledne nalaze u vezi sa direktnim hormonalnim uticajem gubitka sna na leptin i grelin, sugerišući da efekti mogu biti nijansirani.
Ipak, studija potvrđuje ključnu poruku da adekvatan san treba smatrati osnovnom komponentom upravljanja težinom i celokupnog zdravlja, zajedno sa ishranom i vežbanjem. Napori da se san nadoknadi tokom vikenda generalno su nedovoljni da u potpunosti povrate metaboličku ravnotežu nakon stalne deprivacije.
