Istraživanje Univerziteta Makgil (McGill University) iz Montreala donelo je praktične strategije za očuvanje kognitivnih funkcija u uslovima nedostatka sna. Objavljeno 24. avgusta 2026. u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS), istraživanje je pokazalo da i kratka, dvadesetominutna fizička aktivnost i devedesetominutno spavanje mogu značajno ublažiti pad memorije izazvan budnošću od 30 sati.
Mozak poseduje izuzetnu prilagodljivost kada je reč o očuvanju pamćenja. Činjenica da potpuno različite intervencije daju gotovo identične rezultate omogućava novi pristup upravljanju kognitivnim zamorom.
— Madhura Lotlikar, prvi autor studije, Univerzitet Makgil
Učesnici koji su primenili ove intervencije ostvarili su približno 22 odsto bolje rezultate na testovima epizodičke memorije u poređenju sa kontrolnom grupom, što predstavlja konkretan, dostupan alat za sve suočene sa neizbežnim prekidima sna.
Ključni nalaz ne leži samo u sličnom stepenu poboljšanja, već u različitim neuronskim putevima kojima telo to postiže. Elektroencefalografski snimci su otkrili da spavanje deluje tako što „dopunjava“ mozak, čineći ga prijemčivijim za usvajanje novih informacija.
S druge strane, vežbanje omogućava mozgu da efikasnije koristi postojeće resurse za memorijsku obradu, bez nužnog smanjenja subjektivnog osećaja umora. Iako su ispitanici u grupi sa vežbanjem prijavili značajno veći zamor od onih koji su spavali, njihovi memorijski učinci su bili podjednako snažni.
Ova pojava oslanja se na princip neuronske degeneracije, gde različiti neuronski mehanizmi mogu dovesti do istog funkcionalnog ishoda.
Istraživači, predvođeni starijim autorom Marcom Roigom i prvim autorom Madhurom Lotlikar, pažljivo su definisali parametre intervencija. Dvadesetominutna sesija bicikliranja umerenog do visokog intenziteta odabrana je na osnovu prethodnih studija koje sugerišu da takav režim optimizuje dugoročne memorijske benefite uz minimalan dodatni zamor.
Devedesetominutno spavanje je pak osmišljeno tako da obuhvati fazu sporotalasnog sna, ključnu za konsolidaciju deklarativne memorije. Studija, sprovedena na 54 zdrave mlade odrasle osobe pod laboratorijskim nadzorom, potvrdila je da uočena poboljšanja nisu posledica promene u pristrasnosti odgovora, već stvarnog unapređenja memorije.
Iako ovi nalazi nude moćne alate za trenutno olakšanje, istraživači su jasni: ni vežbanje ni spavanje nisu zamena za adekvatan san. Studija sa Univerziteta Mičigen Stejt iz 2021. godine pokazala je da kraće spavanje (30-60 minuta) možda neće u potpunosti ublažiti kognitivne deficite povezane sa nedostatkom sna, posebno u pogledu pažnje i zadataka koji zahtevaju održavanje mesta u sekvenci.
Ipak, ista studija je ukazala da je količina sporotalasnog sna postignuta tokom spavanja direktno povezana sa smanjenjem oštećenja, naglašavajući da je kvalitet spavanja ključan. Dodatni podsticaj dolazi iz istraživanja iz 2020. godine, koje je otkrilo sinergijski efekat: kombinacija četrdesetominutne vožnje bicikla umerenim intenzitetom i šezdesetominutnog spavanja bez REM faze rezultirala je još većom preciznošću pamćenja od 83,8 odsto.
Ovi nalazi su značajni za profesije sa visokim stepenom odgovornosti, kao što su zdravstvo, transport i hitne službe, gde je nedostatak sna česta pojava. Ovi nalazi otvaraju prostor za promene u politikama na radnom mestu, podstičući kratke pauze za vežbanje ili određene periode za spavanje kako bi se poboljšala budnost zaposlenih i smanjio broj grešaka.
Prema nekim procenama, milijarde se godišnje gube zbog gubitka produktivnosti i nesreća povezanih sa nedostatkom sna. Iako se društvena percepcija spavanja može pomeriti od stigme lenjosti ka prihvatanju strateškog odmora, ostaju otvorena pitanja o dugoročnim efektima stalnog oslanjanja na ove intervencije umesto na dovoljno sna, kao i o optimalnom vremenu i intenzitetu za različite populacije.
