Novo istraživanje, objavljeno krajem 2025. i početkom 2026. godine, sužava fokus kada je reč o vezi između ishrane i demencije. Nije samo ukupni kvalitet ugljenih hidrata ono što je presudno, nagli skokovi šećera u krvi neposredno nakon obroka mogu dramatično povećati rizik od Alchajmerove bolesti.
Jedan od najznačajnijih nalaza pokazuje da su abnormalno visoke vrednosti šećera u krvi dva sata posle jela povezane sa čak 69 odsto većim relativnim rizikom od razvoja ove bolesti, nezavisno od opštih markera zdravlja mozga.
Najobimnije studije, koje se oslanjaju na velike skupove podataka poput UK Biobank, naglašavaju da vrsta unetih ugljenih hidrata igra presudnu ulogu. Ishrana bogata brzodelujućim ugljenim hidratima visokog glikemijskog indeksa, koji naglo podižu šećer, dosledno se povezuje sa većim rizikom od demencije.
Nasuprot tome, ishrana sa niskim do umerenim glikemijskim opterećenjem bila je povezana sa 16 odsto manjim rizikom od Alchajmerove bolesti, dok je ishrana sa visokim glikemijskim opterećenjem beležila porast rizika od 14 odsto. Istraživači su čak identifikovali konkretne granične vrednosti: glikemijski indeks iznad 49,30 i glikemijsko opterećenje iznad 111,01 predstavljaju tačke na kojima rizik od demencije počinje da raste.
Mehanizam iza ovih zapažanja postaje jasniji. Povišeni nivoi glukoze u krvi i veći unos šećera direktno doprinose stvaranju amiloidnih plakova u mozgu, što je obeležje Alchajmerove bolesti. Ovaj proces uključuje specifične biološke puteve, poput ATP-senzitivnih kalijumovih (KATP) kanala.
Ta direktna veza pokazuje koliko je metaboličko zdravlje, koje se u kontekstu mozga često naziva „dijabetesom tipa 3“, duboko povezano sa kognitivnom dugovečnošću.
